Спасени животи охрабрење за нове подухвате

Љубав према природи, адреналину, добрим дјелима, али, прије свега, људима за око осамдесетак обучених волонтера у три станице Горске службе, Бањалуци, Фочи и на Јахорини, главни је разлог који их гура напријед док неуморно покушавају да савладају сурову природу у акцијама спасавања.     

Начелник Горске службе спасавања РС Ненад Иконић истиче да су суграђанима на располагању у свако доба дана и ноћи, те да им треба десетак минута да крену у акцију након што заприме позив у помоћ.

- Када зазвони телефонски број 121 Републичке управе цивилне заштите с позивом у помоћ одмах састављамо екипу за терен. Обично нам треба неколико минута да се организујемо и кренемо. У вожњи покушавамо да сазнамо број људи за којима трагамо, степен повреда, да ли су животно угрожени. Ако трагамо за онима који су се изгубили, настојимо да утврдимо куда су се кретали и гдје су се упутили - испричао је Иконић и додао да сарађују и са Хеликоптерским сервисом РС, који им је на располагању када год им помоћ затреба. 

Упркос ери модерних технологија, до изгубљених планинара долазе ослањајући се на сопствено искуство.

- Имамо теренце и моторне санке помоћу којих веома брзо проналазимо људе. Да бисмо лоцирали неког помоћу мобилног телефона, треба много времена, које ми најчешће немамо, тако да се не ослањамо на то, изузев у ситуацијама када трагамо за неким ко је страдао - објаснио је Иконић.

Најтеже интервенције су, како каже, оне на Маглићу јер је планина сама од себе сурова, али истовремено и прелијепа, због чега је атрактивна бројним пењачима и љети и зими.

-  Акције спасавања на Маглићу трају и по 15-20 сати, а посебно је тешко зими због надморске висине, која достиже 2.386 метара. Људи најчешће угрозе сами себе јер одлазе неспремни. Често их завара лијепо вријеме, које се на Маглићу мијења страховитом брзином. Прелијеп дан се за само пола сата претвори у апокалипсу - навео је Иконић и додао да њихова станица на Јахорини у просјеку има 500 интервенција годишње, којих је највише зими јер обезбјеђују јавно скијалиште.

Каже да током зиме често достављају храну и лијекове становништву у разуђеним дијеловима Српске, а интервенишу и на превојима Сарајево - Тјентиште и Тјентиште - Гацко у акцији спасавања путника који доживе саобраћајну незгоду.

- Све те акције су веома ризичне по нас спасиоце. До сада нисмо имали грешке, али несрећа је математичка чињеница и само је питање када и са којим степеном повреда ће се десити. Наш највећи непријатељ је стрес, нарочито у ситуацијама када спасавамо дјецу чији су животи угрожени. Када неко страда те трауме нас прате кроз цијели живот и најтеже је савладати емоције и остати професионалац. Међутим, када спасемо некога, то је највећи благослов, вјетар у леђа и подстрек за нове акције - каже Иконић, који је и инструктор роњења и подводни деминер, па често зарања и ноћу у мутну воду у потрази за суграђанима.

Због услова рада, Иконић каже да је веома важно да спасиоци буду психички јаки, воле природу, те да буду физички спремни.

- Чланство у Горској служби спасавања је добровољно и искључиво волонтерски. Међу нашим члановима има свих занимања, од љекара, професора, конобара те средњошколаца који су врхунски пењачи. Сваки спасилац пролази обуку прве помоћи, затим оријентације у природи, коришћења алпинистичке опреме, ГПС уређаја, радио-везе и слично. Тренутно у Фочи имамо 34 члана, у Бањалуци око 20 и на Јахорини 30, али тај број се стално мијења. У оснивању је још девет станица, тако да ће бити покривена цијела РС - рекао је Иконић.

Пси трагачи

Ненад Иконић каже да су важни чланови њихове службе и обучени пси трагачи, Крик и Брут, који су учествовали у бројним потрагама на терену.

- Ријеч је о белгијским овчарима расе малиноа, са којима смо прошли обуку у српско-руском центру у Нишу. Они су наши вјерни пратиоци, веома добри трагачи и потврда да су пси човјеку најбољи пријатељи - навео је Иконић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.