100.000 имена обрисано са бироа
Бањалука, Сарајево - Евиденције завода за запошљавање у БиХ су тренутно “сиромашније” за више од 100.000 имена у односу на три године раније.
Конкретније, у марту ове године имали смо 423.419 незапослених, а у истом мјесецу 2016. њих 530.370.
Док синдикалци тврде да је овај пад посљедица исељавања становништва, статистичари су, с друге стране, израчунали да је и запосленост порасла.
“У марту 2019. године број запослених особа у БиХ износио је 822.275”, саопштено је из Агенције за статистику БиХ, док смо, по истом извору, у марту 2016. имали 721.633 радника.
Адис Кечо, стручни сарадник за правне послове у Савезу самосталних синдиката БиХ, сматра да је одлив становништва утицао на статистику која показује број незапослених.
“Радна снага која у БиХ тражи посао не може да га нађе и одлази вани да би се запослила. Такође, свједоци смо да постоје и радници који овдје имају запослење, па се одјављују с посла, што вјероватно има за посљедицу да се и са бироа повлачи одређени број радника како би се надомјестио тај број”, појашњава Кечо у изјави за “Независне”.
Стога се, како каже, не може говорити о привредном расту у смислу да је повећан број фирми и јачању привреде јер смо од тога, оцјењује, далеко.
“Ми не располажемо подацима да је истовремено дошло и до пораста броја запослених, али оно што знамо јесте да људи готово свакодневно остају без посла”, наводи Кечо те истиче да је то у овом тренутку један од кључних проблема.
На проблеме се жали и пословна заједница, коју, тврди, мучи недостатак кадрова у свим привредним гранама.
“Не постоји више ниједна грана привреде којој не недостаје одговарајућих кадрова. Суочени смо и с одласком радно способног становништва, па и најбољих радника. Ми сада имамо примјере да наше фирме нису у могућности да преузму нове послове и прошире постојеће уговоре или потпишу нове, пошто не могу да осигурају адекватну радну снагу”, каже за “Независне” Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС.
Уколико нови нараштаји не желе да и њихова имена буду на евиденцији завода за запошљавање, препоручује им се да опрезно бирају занимање.
Муамер Бандић, директор Агенције за рад и запошљавање БиХ, апеловао је недавно на младе људе да приликом избора занимања не воде рачуна о дужини или тежини школовања, већ о будућности и могућности да научено примијене на радном мјесту.
“Боље је да се млади људи одлуче за образовање које ће трајати мало дуже али које ће им олакшати проналажење посла, него краће и лакше образовање али да на крају буду само статистика на евиденцијама незапослених особа”, истакао је Бандић.
Како је саопштено из Агенције за рад и запошљавање БиХ, када је ријеч о високообразованим особама, најтраженија звања су она у вези са ИТ сектором (ИТ инжењер, софтвер инжењер), затим инжењер електротехнике, грађевински инжењер, дипломирани фармацеут, доктор медицине - специјалиста.
Осим ових звања, по броју огласа тражени су и дипломирани економисти и правници, с тим што због хиперпродукције овог кадра њих има највише на евиденцијама незапослених.
Највећа потражња за радницима са средњом стручном спремом је за продаваче и угоститеље, посебно конобаре, а и даље су тражени оператери за унос података те радници у цалл-центрима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.