Зрно по зрно - икона: Марица Рајић иконе прави од пиринча

"Нека мени Бог да снагу да се извучем и из ове епидемије, а надам се да хоће, па ће бити и много икона, веза, скулптура. Јер, када имаш вољу за животом, онда све може", рекла је Рајићева за Срну.

Она у свом дому у Добановцима код Београда, у паузи између хемиодијализа, на коју иде три пута седмично у Клинички центар Србије, прави необичне иконе од пиринча, за чију израду је, осим вјештине, потребно много стрпљења и љубави.

"За икону Светог Ђорђа, димензија 70 са 65 центиметара, коју сам недавно урадила требало ми је око два и по месеца. Наравно да сам правила паузе јер, ако нешто не радиш са осећајем и од срца, онда се то види и једноставно не иде", навела је Рајићева.

Она је појаснила да прво на платну исцрта жељени мотив, а онда постепено наноси дрвофикс и уз помоћ металног шиљка почиње да слаже пиринач "зрно по зрно".

"Понекад је потребно да неко зрно исечем да би се уклопило и да не стрши да би подлога била савршена", рекла је Рајићева.

Након што заврши наношење пиринча, она темперама боји композицију, а затим ставља заштитни лак и већ "размишља о новој".

"Завршила сам школу за ливарског моделара у Кикинди и одувек ме је вукло да нешто правим. Пре двадесетак година направила сам грб Србије од кукуруза, пшенице и пиринча, а сада сам се фокусирала на пиринач. Осим икона, правим портрете, пејзаже и све по наруџбини", каже Рајићева.

У данима пред празнике на њену адресу је дошла и наруџбина за фигуру јелена, који ће, увјерена је, обрадовати малишана којем је намијењена.

"Правим животиње од картона и папира. То је моја, а не идеја преузета са интернета и они који су их видели одушевљени су њима. Волим да сликам. Када имаш вољу за животом и позитивно размишљаш - онда све може", поручила је Рајићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.