У Прњавору заживио Завичајни музеј

Добра је то прилика да дјеца и омладина, осим у школама, науче понешто о етнографско-историјском насљеђу и вриједностима завичаја, али и полазна основа за туристичку промоцију када се послије пандемије вируса корона живот врати у редован ток.

Професор историје Дарио Топић, који води Музеј, истиче да се на оснивању Завичајног музеја у Прњавору радило годинама уназад, а заживио је почетком децембра.

Једна од битних активности у том процесу била је израда пројекта рестаурације, адаптације и санације зграде из аустроугарског периода, која има своју архитектонску, историјску и културолошку вриједност.

"Ова зграда је грађена између 1896. и 1899. године као зграда Котарског предстојништва у Прњавору, а специфичност њене градње, архитектонске одлике и стилови, локација и други елементи чине је веома погодном за музеј. Главним пројектом рестаурације и адаптације који је финансирала општина Прњавор, спасићемо један битан споменик стар више од 120 година и истовремено у њему имати музеј као чувара насљеђа из прошлости за будуће нараштаје", наглашава Топић.

Он на пројекту Завичајног музеја ради годинама уназад, а још се 2007. године почео бавити етнолошким, етнокореолошким и етномузиколошким истраживањима и прикупљањем фолклорног насљеђа Срба околине Прњавора.

"Сасвим случајно сам од једне баке на поклон добио орнаментима предивно украшену преслицу. Тада сам помислио како много сличних предмета и старина пропада и нестаје и одлучио да их почнем прикупљати", прича Топић о почецима свог истраживачког рада током којег је до данас прикупио око хиљаду предмета.

Планирано је да у музеју буду изложени артефакти из етнографске и историјске области који ће свједочити о прошлости и култури српског, али и других народа Прњавора и околине, који буду жељели да представе нешто од свог насљеђа.

На горњем, за сада дјелимично адаптираном спрату музеја налазе се четири, од планираних шест тематских поставки из области етнографије, док ће по завршетку свих потребних радова бити постављене и остале двије за које је обезбијеђена потребна изложбена грађа.

Посјетиоци могу видјети приказ сеоске куће која временски припада периоду посљедње деценије 19. вијека до шездесетих година 20. вијека, али и велику збирку пољопривредних предмета, алата и оруђа кориштених за обраду земље.

Постављена је и мушка и женска традиционална народна ношња из околине Прњавора са око 30 дијелова народне ношње, као што су рубине, зубуни или покривала за главу, те збирка предмета из ткачке радиности и занатства кориштених у процесу обраде лана и конопље до момента стављања на ткачки разбој или натру као једног од предмета за финални посао израде разних врста производа.

Топић је изразио наду да ће у будућности заживјети и музеји у сеоским подручјима, као врста испоставе Завичајног музеја у Прњавору, гдје ће се чувати мање збирке предмета специфичних за то мјесто, односно пронађених у одређеном селу.

"Вјерујем да ће људи тек почети да доносе у музеј оно што се више не може користити или што више не желе да чувају у својим домаћинствима. Позвао бих грађане који у свом посједу имају предмете историјске и културолошке вриједности да их не бацају него поклоне музеју гдје ће бити сачувани од пропадања" , каже Топић.

Он је најавио да ће Завичајни музеј у Прњавору од јануара за посјетиоце бити отворен три дана седмично, док ће два дана бити предвиђена за теренска, музејска и архивска истраживања, као и да је у 2021. години у плану покретање периодичне публикације "Гласник Завичајног музеја у Прњавору" чије ће издавање бити једна од најзначајнијих дјелатности ове установе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.