Рајко Срдић, предсједник Завичајног удружења Гламочко коло из Бањалуке: За глуво гламочко чуће цијели свијет

Глас Српске
Рајко Срдић, предсједник Завичајног удружења Гламочко коло из Бањалуке: За глуво гламочко чуће цијели свијет

Завичајно удружење Гламочана у Бањалуци, које егзистира од 2003. године, од новембра прошле године дјелује под називом "Гламочко коло" са сједиштем на истој адреси, у улици Симе Матавуља бр. 8.

Оснивачи Удружења одлучили су се за постојећи назив јер је Гламоч препознатљив као географско подручје понајвише по гламочком колу, кога у свом репертоару имају многа културно-умјетничка друштва. С обзиром на то да је гламочко коло од стране организације УНЕСКО 1982. године уврштено у свјетску културну баштину ове земље као њено репрезентативно нематеријално насљеђе, у Удружењу сматрају да ће сада бити препознатљиви не само на локалном, већ и на регионалном и међународном нивоу, а све у циљу очувања, заштите и популаризације културно-историјских вриједности гламочког краја.

- Скупштина Удружења "Гламочко коло" изабрала Вас је за новог  предсједника. Који су основни циљеви и задаци Удружења и што је оно на чему ћете лично инсистирати?

- Осјећам велику част и задовољство, а истовремено и велику одговорност, што сам добио повјерење Гламочана из бањалучке регије да предводим наше удружење. Намјера и велика жеља ми је да заједничким снагама направимо одређене помаке који ће бити од користи и значаја како за Гламочане у Бањалуци и околини тако и за наше земљаке у завичају.

У том циљу смо у фебруару именовали четири секторска одбора са носиоцима активности и задацима које треба реализовати у наредном периоду, међу којима и Одбор за изградњу споменика погинулим борцима и цивилним жртвама рата општине Гламоч са начелником општине Небојшом Радивојшом на челу. Задатак Одбора је прибављање потребне документације и прикупљање средства за изградњу спомен обиљежја, организовање и одабир идејног пројекта, те избор извођача радова и вршење надзора над истим. За ове намјене је на рачун Борачке организације општине Гламоч до сада прикупљено око 15.000 КМ, уз наше очекивање да ћемо прикупити још 20.000 КМ како би кренули у изградњу споменика и открили га до Гламочког сабора у јулу ове године.

Један од приоритета је свакако и рјешавање имовинско-правних питања у општини Гламоч. На који начин ће се то реализовати?

Наш Одбор за имовинско-правна питања је добио задужење да надлежним службама и органима општине Гламоч достави потребне информације и стручну помоћ у поступку спровођења пројекта регистрације некретнина и пријава права грађана на некретнинама на подручју Гламоча и рјешавања других имовинских питања код надлежних органа Федерације БиХ.

Указао бих да је Удружење крајем јануара било домаћин важног тематског скупа посвећеног рјешавању имовинских питања на којем су, поред наших представника, учествовали и Радован Грајић, помоћник министра за избјегла и расељена лица РС, Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона, Војислав Милишић, предсједник Асоцијације удружења расељених лица, повратника и избјеглица у РС, те предсједници удружења општина Дрвар, Грахово, Купрес, Бихаћ и Сански Мост. Заједнички закључак је да се сва удружења, заједно са општинским властима у Федерацији БиХ, максимално стручно ангажују и учествују у спровођењу пројекта регистрације некретнина који се односе на усклађивање података између катастара и земљишних књига. То је само један корак у заједничком циљу јачања српске заједнице у крајишким општинама у ФБиХ, стварању услова за одрживи повратак и обезбјеђења уставно-правног положаја Срба, очувања српског језика и писма, те спречавања новог исељавања.

- За одрживи повратак, поред имовинских предуслова, неопходно је омогућити привредну активност и запослење људи. Шта се ту може учинити од стране Удружења?

- Сигурно да можемо помоћи у јачању привредих активности у Гламочу и то нам је један од задатака. Наш Одбор за привреду ће код надлежних институција Кантона 10 у Ливну извршити провјеру статуса приватизоване имовине у Гламочу, те ће, након сагледавања стања, утврдити приједлоге како да се поједини привредни субјекти доведу у функцију рада и привређивања.

Поред тога, Удружење ће бити један од носилаца пројекта формирања кластера пољопривредних произвођача и власника земљорадничких задруга из Гламоча. У склопу пројекта смо покренули активности код надлежних органа и агенција на нивоу БиХ за заштиту географског поријекла гламочког кромпира, као нашег аутохтоног производа. Ријеч је о важном доприносу са циљем да се кроз заштиту, а онда и промоцију гламочког кромпира, подстакне његова већа производња и пласман на домаће и инострано тржиште. То ће утицати на већу обраду запуштеног пољопривредног земљишта и ново запошљавање у Гламочу које треба задржати мјештане на том подручју, али и створити услове за повратак оних који су раније отишли из гламочког краја.

- Гламочки крај има богато културно и обичајно насљеђе, али се о њему мало зна у широј јавности. Шта ћете урадити на промоцији тог великог нематеријална блага?

- Једна од наших највећих културних баштина је изворно гламочко коло по коме је Удружење и добило назив. У сарадњи са општином Гламоч ће се поднијети захтјев према УНЕСКО-у за добијање акта о уврштењу гламочког кола у свјетску културну баштину, те ангажовати компетентне институције и стручњаци за израду потребних елабората којима се доказује његова аутентичност, а све у циљу заштите имена и поријекла овог кола чије постојање је у многих кореографијама и наступима културно-умјетничких друштава.

Прва предстојећа активност у области културе је организација манифестације "Гламочко вече" која ће се одржати 13. априла у Бањалуци. У сценско-фолклорно програму ће, између осталих, наступити КУД "Будућност" из Гламоча, те мушка и женска пјевачка група.

Наставићемо и са издавањем листа "Коло" који ће садржајно, поред актуелних тема из живота Грамочана из бањалучке регије, укључивати есеје, кратке приче и друге форме и видове умјетности преко којих ће се читаоци упознати са стваралаштвом земљака са овог подручја и из дијаспоре. У другој половини године у Бањалуци планирамо организовати "Дане гламочке културе" са богатим програмом који ће приказати и дочарати наше обичаје, традицију и културно-умјетничке игре.

- Да ли Удружење има евиденцију о чланству и укупном броју Гламочана који живе у Бањалуци и околини?

- Протеклих година се у неколико наврата покушала направити база података о Гламочанима из бањалучке регије, али та листа није доведена до краја, па је и даље у фази израде. Наша процјена је да у бањалучкој регији живи око 5.000 грађана који су рођени или воде поријекло из Гламоча. Свима њима ћемо упутити јавни позив да се јаве у Удружење и вјерујем да ће доћи до одзива многих који из било којих разлога до сада нису били укључени у наш рад.

- Каква је добна структура чланства? Чини се да се протеклих година осјетио недостатак омладине која ће донијети нову енергију и идеје. Планирате ли стога да посебну пажњу посветите анимирању младих образован људи како би се рад Удружења подигао на још виши ниво, те обезбиједио дугорочни опстанак?

- Већина наших чланова је средњих година и у трећој животној доби, што је и разумљиво с обзиром да они највише у себи носе слика завичаја и осјећаја припадности крају у којем су рођени и одрасли, што код млађих људи није толико изражено. Међутим, како би осигурали дуговјечност Удружења неопходно је, и у то ћемо уложити велики напор, да се у рад "Гламочког кола" укључи што више млађих људи. У том циљу планирамо организовање дружења "Вече гламочке омладине" како би код њих пробудили осјећај о поријеклу и свијест о очувању свих врлина нашег динарско-крајишког идентитета, традиције и обичаја, те културне баштине и насљеђа.

- Како оцјењујете сарадњу Удружења са општинском управом Гламоча? Има ли простора за искорак?

- Сарадња Удружења са руководством општине Гламоч је у протеклом времену била на нивоу који је омогућавао позитивну комуникацију и рјешавање одређених питања од заједничког интереса. Увјерени смо, међутим, да се сарадња може подићи на један много већи и квалитетнији ниво што већ показујемо заједничким активностима које сам већ помињао, од изградње спомен обиљежја, повезивања привредих друштава и анимирања инвеститора који би донијели ново запошљавање, до рјешавања регистрације имовине у јавним регистрима.

Братска удружења

Каква је сарадња са братским удружењима у Србији и имате ли контаката са Гламочанима у дијаспори. Колико су они заинтересован за оно што се дешава у завичају и Републици Српској?

Сарадња са Удружењем "Гламочко коло" из Новог Сада је одлична, прије свега у области културе и умјетности, те његовања традицијског насљеђа. Са друге стране, са жаљењем могу констатовати да Удружење из Београда већ дужи период не остварује улогу коју је некада имало. Стога ћемо се заједно са новосадским Удружењем потрудити да анимирамо и Гламочане из Београда. Што се тиче дијаспоре, појединачни контакти постоје углавном преко интернет портала и друштвених мрежа гдје се наши људи из западне Европе, Сјеверне Америке и Аустралије спорадично јављају са прилозима за обнову цркава и друге потребе, али нема организованог повезивања и дружења, што ћемо, такође, морати мијењати набоље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана