АЛПИС упозорава: Нови приједлог закона оставља 15.000 људи без посла!

Изгласа ли се којим случајем Приједлог закона о играма на срећу, који је под врло чудним околностима по хитном поступку, без икаквог основа, Влада РС прослиједила Скупштини на расправу и усвајање, буџет Републике Српске биће умањен за 60 милиона марака, 15.000 радних мјеста ће бити угрожено, док ће црно тржиште доживјети процват, а милиони евра се одливати из државе без икакве контроле.

Усвајањем Приједлога закона о играма на срећу, који фаворизује једну грану индустрије, стављајући је у повољнији положај и искључиву надлежност државе, не само да се крше Устав Републике Српске, који гарантује тржишну слободу и равноправност, прописи о заштити потрошача и бројна европска правила, већ се наноси и огромна штета привреди.

Апсолутно је нејасно ко је и за чије интересе уопште могао да поднесе овако катастрофалан приједлог, који може да има несагледиве економске посљедице по државу, као и да ли је предлагач свјестан да би за овакве ствари могао да одговара и буде главни кривац што би једна овако погубна мјера на улице могла поново да изведе хиљаде људи. Угрожавање индустрије на срећу, која у државну касу годишње уплати око 60 милиона марака на име пореза и накнада (ПДВ-а, пореза на добит, пореза на доходак грађана, доприноса за социјално осигурање, пореза на имовину, комуналне таксе, накнаде за приређивање...) и запошљава 15.000 људи, представља неодговорну и недопустиву финансијску политику, која погодује само популизму и одређеним структурама којима ће на тај начин бити додијељене привилегије - кажу у Удружењу приређивача игара на срећу АЛПИС.

Осим тога што на приход који остварују плаћају високе стопе пореза и на тај начин, поред осталих, пуне државну касу, доприносећи БДП-у земље са четири одсто, приређивачи игара на срећу привредни амбијент Републике Српске чине бољим и кроз повећање стабилности тржишта рада.

Самим тим, ограничавање слободне конкуренције и озакоњење монопола које би ступило на снагу усвајањем приједлога о којем ће Скупштина расправљати наредне недјеље, довело би до гашења домаћих и грубог фаворизовања страних компанија које приређују игре на срећу. У њихову корист, а на огромну штету државе и народа, било би угрожено 105.000 људи, рачунајући и породице радника које запошљава индустрија игара на срећу.

Поред тога, индустрија игара на срећу знатно повећава мобилност на тржишту рада тако што ангажује студенте и дипломце, који чине око 15 одсто укупног броја запослених, док је растући тренд запошљавања младих информатичара, математичара, програмера и електроинжењера у индустрији игара на срећу довео до тога да су код већине компанија приређивача за овај профил младих стручњака (који спадају у категорију у којој се биљежи највећа стопа незапослености) константно отворени огласи за посао.

Осим на смањење броја незапослених, индустрија игара на срећу на привредни развој утиче и посредством повећања обима производње својих добављача, којима су приређивачи на име набавки робе и услуга прошле године донијели вишеструке користи.

Како ове компаније највише сарађују са добављачима из дјелатности које су везане за опремање локала (производња намјештаја, електричне опреме и уређаја) као и за пратеће и помоћне дјелатности, годишњи ефекат њиховог пословања се и на тај начин прелива на пратеће секторе у привреди. Примјера ради, у отварање сваког новог уплатног мјеста, којих у Републици Српској има око 1.000, инвестира се по 50 до 80.000 марака, а у одржавање постојећих по 10 до 15.000 марака, што показује да, осим пословања саме мреже уплатно-исплатних мјеста, индустрија игара на срећу значајан ефекат на привреду остварује кроз пратеће и помоћне активности, набавку рачунарске и телекомуникационе опреме, развој неопходних софтвера, набавку и одржавање возних паркова, као и административне процесе који су у овој индустрији далеко захтјевнији него што је то случај са другим привредним секторима.

Посебна опасност коју би уређивање једног од најважнијих привредних сектора усвајањем овог приједлога закона створило на тржишту, огледа се у великом одливу новца који би преко страних сајтова одлазио у иностранство без икакве контроле, имајући у виду да ће играчи бити приморани да одлазе на стране сајтове који не опорезују добитке, усљед чега домаћи приређивачи више не би били конкурентни.

Дио играча би отишао и на сајтове илегалних приређивача, па би додатну штету економији нанијело и ширење сивог и црног тржишта. С обзиром на то да техничким и правним мјерама нико никада није успио да спријечи играче да се кладе тамо гдје они желе, намеће се закључак да дискриминаторска рјешења попут овог погодују искључиво развоју црног тржишта, умјесто да се ова област уређује тако да приходе од ње убире држава којој је за инвестирање у здравство, школство, инфраструктуру... драгоцјена свака марка.

Умјесто да се баве креирањем најбољих могућих услова пословања за приређиваче игара на срећу, бринући се како да обезбиједе што веће приходе за сопствени (државни) буџет и квалитетнији живот становника, у времену када запослење пријети да постане луксуз, надлежни ће расправљати о рјешењу које ће, уколико буде усвојено, на хиљаде младих са својих радних мјеста одвести на улицу - упозоравају из АПЛИС-а.

Нови закон не штити ни малољетнике

Врло је чудно што се нови приједлог закона ни на један начин и ни у ком сегменту не бави превенцијом и ограничавањем било каквих изазова који стоје пред малољетницима у индустрији игара на срећу, односно њиховом заштитом од њих. Према приједлогу измјене закона, игре на срећу су и даље доступне малољетницима, будући да је могуће приређивање игара на мјестима која су им доступна, без икакве контроле, и у објектима који томе нису намијењени, нити су за то припремљени. Треба истаћи да је АЛПИС много тога урадио у борби против свих облика патологије у области игара на срећу, не само кроз обуке свих оператера чланица овог удружења, већ и кроз крунски пројекат који је на иницијативу АЛПИС-а склопљен са Клиничким центром Републике Српске, у оквиру којег се признати стручњаци на адекватан начин баве овим проблемом.

(ЗАКУПЉЕН ПРОСТОР)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.