Заборављене вјештине у Семберији поново у моди
БИЈЕЉИНА - Чланице бијељинског Удружења жена "Бели анђео" вјерни су чувари обичаја и традиције српског народа, које промовишу широм свијета, а посебно су поносне јер им се прикључује све више младих који желе да науче тајне заборављених вјештина и заната.
Предсједница овог удружења Радинка Тодић каже да су млади чланови активно укључени у рад "Белог анђела".
- Доста су нам помогли у припремању Етно-фестивала "Семберско сијело", манифестације коју организујемо с циљем промоције домаће гастро понуде и заборављених јела и рецепата, као и рукотворина - прича Тодићева.
Истиче да су младе чланице заједно са старијим и искуснијим мијесиле хљебове, погаче, пите, колаче и друге ђаконије по рецептима бака, упијајући знање и тајне рецепата.
Посебна драж овог удружења, каже Тодићева, је то што окупљају чланице које су у Семберију дошле из разних крајева бивше Југославије током посљедњег рата.
- Све оне су донијеле своју традицију и културу, али су прихватиле и нашу, и то је заиста право богатство - рекла је Тодићева.
Мила Максимовић родом је из Смолуће, а сада живи у Бијељини. Са преслицом се дружи више од 55 година.
- Предем вуну као што сам радила и у младости. Жица, вретено и преслица су основни за вуну која, када се испреде, буде погодна за плетење чарапа које су некада ношене. Ми прије нисмо биле у могућности да купујемо гардеробу, него смо све ручно радиле - каже Максимовићева истичући да након напуштања огњишта нису успјели много тога донијети у Семберију, али јесу обичаје које чувају.
Удружење "Бели анђео" организује различите радионице на којима се размјењују знања, али и уче нове вјештине попут израде шешира.
- То су креације углавном наших младих чланица, међу којима су професорице, докторице и друге образоване жене. За израду шешира освајали смо награде у земљи и иностранству - навела је Тодићева.
Посебно су поносне на своју богату ризницу старих предмета међу којима је и вјенчаница стара 126 година.
- У овој вјенчаници удала се Ката Михајловић и та хаљина се преносила с кољена на кољено. Њена унука, докторица Данијела Ђукин поклонила ју је нашем удружењу. То је хаљина од веза са свиленом подсукњом и јелеком - прича предсједница удружења.
Осим јединствене хаљине, чувају и стари млин на којем су људи крунили кукуруз, предмете којима се пржила кафа, чистили ораси, шећер, све оно што су баке и прабаке користиле у домаћинствима.
- Водитељка Драгана Мусладин поклонила нам је један стари ћилим њене прабаке који смо излагали и на сајму у Бечу - поносно прича Тодићева.
На манифестацијама широм региона на којима су учествовале чланице "Белог анђела" добијале су награде за презентацију славе.
- Гдје год смо наступале, за презентацију славе добијале смо награде и повеље. Због тога смо посебно припремили презентацију славског програма, која подразумијева разне врсте израде, односно шарања славског колача, као и све што иде уз славске свечаности, а то су свијећа, славско жито, вино, босиљак - навела је чланица Удружења "Бели анђео" Марија Трбић.
"СЕМБЕРСКО СИЈЕЛО"
На недавно одржаном фестивалу "Семберско сијело" чланице "Белог анђела" успјеле су уз помоћ четрдесетак удружења из РС, БиХ, Србије и Хрватске да током једне вечери оживе бројне народне обичаје.
Презентовани су стари занати, са богатом поставком ручних радова и презентацијом традиционалних јела из Семберије, уз богат културно-умјетнички програм.
- Окупили смо жене које раде разне ручне радове, везу, плету, чешљају вуну, хеклају, а све то уз изворну народну пјесму. Представили смо наше обичаје, који су актуелни посебно у зимским мјесецима, а све је то пропраћено разним јелима - рекла је Марија Трбић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
