Вуковима у БиХ пријети нестанак

 Ово је изјавила доктор биолошких наука Драгана Шњегота из Српца, која се већ годинама бави истраживањем генетичке структуре и филогеографског положаја вука у БиХ, што је била и тема њене докторске дисертације.

Шњегота каже да је у популацији вука у БиХ уочена генетичка структура која се не може објаснити географском баријером, јер вук лако прелази ове баријере и углавном му не представљају препреке у кретању.

Ова структура је видљива и на много већем узорку на комплетној динарско-балканској популацији којој припадају и вукови из БиХ, а уочена је примјеном различитих молекуларних маркера, што их је уједно са вуковима из Хрватске и Словеније издвојило од осталих европских популација.

- Неки од разлога који би могли објаснити структуру су да је дошло до хибридизације са псима и шакалима или повезивањем локалних популација вукова које су раније биле раздвојене, а које припадају динарско-балканској популацији вука, коју чини око 3.900 јединки од око 12.000 вукова који насељавају Европу. То тренутно истражујемо. Могуће је и да ловни притисак на вука, који законски није заштићен, доводи до смањења бројности популације, што изолује вукове једне од других, доводи до укрштања у сродству и генетичке структурисаности популације - рекла је Шњегота.

Бројно стање вука у БиХ се не може са прецизношћу утврдити, јер не постоји систематски мониторинг на нивоу земље.

Према ријечима Шњеготе, цифре од 500 до 600 вукова којима се барата у литератури су шпекулације, јер су генетичке анализе потврдиле да је њихова бројност у паду.

- На то треба обратити пажњу и кренути са озбиљним активностима у креирању плана заштите, укључити све релевантне институције и стручњаке који се баве заштитом биодиверзитета. Вук у БиХ је јединствен по својој генетичкој структури, не само на Балкану већ и у Европи и свијету и то треба сачувати. Нажалост, ми смо једна од ријетких европских земаља у којима вук није заштићен - истиче Шњегота.

Током истраживања имала је подршку стручњака са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, гдје је и одбранила докторску дисертацију, а сарађивала је и са Биолошким факултетом Универзитета у Београду, Биотехничким факултетом у Љубљани и Центром за истраживање сисара у Бјаловјежи у Пољској, који дјелује у оквиру Пољске академије наука.

- Тренутно сам укључена у пројекат истраживања хибридизације између вукова, шакала и паса на евроазијском нивоу. Генетичке анализе ће бити урађене у Гдањску у Пољској, гдје бих требало да отпутујем чим дозволи епидемиолошка ситуација. Када је у питању БиХ, уочено је да се бројност шакала драстично повећава и представља један од горућих проблема - рекла је Шњегота, која је запослена на Природно-математичком факултету у Бањалуци и члан је радне групе за анималне генетичке ресурсе на Генетичком институту у оквиру Универзитета у Бањалуци. Једина је особа из БиХ која је прије двије године учествовала на међународној конференцији у Кембриџу, која се бави заштитом биодиверзитета и менаџмента природних ресурса, гдје је пред младим научницима из око 120 земаља представила пројекат заштите вука у БиХ.

 Дивље мачке

У сарадњи са Удружењем грађана “Ц.Е.З.А.Р.” из Српца покренут је и пројекат мониторинга дивљих мачака на подручју планине Мотајица, који је подржан од фондације “Руффорд” из Велике Британије, а стигла је помоћ и од ловачког удружења “Срна” Србац, које поставља фото-замке да би били прикупљени подаци о присуству, бројности и понашању дивљих мачака.

- Имала сам пуну подршку фондације “Руффорд” која је финансирала мој комплетан теренски рад, као и финансијску подршку ресорних министарстава у Влади РС, ПМФ-а и Универзитета у Бањалуци. Помоћ сам имала и од бројних појединаца који су ми помогли у узорковању и радује ме велико интересовање грађана да се укључе у наше пројекте - рекла је Шњегота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.