Вељко Гњатовић из Приједора возачки испит положио у осмој деценији
ПРИЈЕДОР - Да никада није касно за остварење животних снова најбољи доказ је седамдесетосмогодишњи Вељко Гњатовић из Приједора, који је прије три године први пут сјео за волан и одлучио да положи возачки испит.
Вељко, који је најбоље године свог живота провео је у граду на Сани радећи на грађевини, каже да возачки испит није стигао раније да полаже због недостатка слободног времена, али и финансијских разлога.
Према ријечима овог виталног и насмијаног декице, сви су били у невјерици када је закуцао на врата једне приједорске ауто-школе с намјером да у позним годинама полаже возачки испит.
- По доласку у ауто-школу инструктор ме питао шта ми треба. Када сам рекао да сам дошао да положим возачки испит, он ме збуњено погледао и питао како то до сада нисам урадио, а затим затражио моју личну карту. Када је видио које сам годиште, вели он мени: “Ууу, имаш пуно година”. На моје питање да ли могу да полажем, инспектор се насмијао и рекао: “Код мене ко дође мора да положи, ко не види има наочаре, ко не чује ту је апарат”. Међутим, мени ништа од тога тада није било потребно - прича Вељко.
Истиче да су у чуду остали и у локалној амбуланти када је отишао да извади љекарско увјерење.
- Нису могли да вјерују да у осмој деценији први пут полажем возачки испит. Све контроле су показале да сам, упркос годинама, способан да положим возачки испит. Након тога сам слушао предавања за прву помоћ и тестове, које сам нулирао. Још ми није јасно да ли су тестови заиста били тако лагани или сам се толико препао па сам добро научио - истакао је Вељко.
Овај Приједорчанин додаје да су му возачки испит и сопствени аутомобил били животна жеља.
- Први аутомобил није био богзна какав, али послужио је. Довољно је да могу да одем до љекара, пијаце и да се видим са друштвом кад хоћу, а не да зависим од некога - испричао је Гњатовић.
Највећа подршка му је, каже, била породица, док су пријатељи углавном били завидни.
- Говорили су да сам стар за полагање возачког испита, да нема шансе да положим, осим једног брачног пара који ме бодрио све вријеме. Што се тиче породице, она је та која ми је дала вјетар у леђа, а сада ме сви стално зафркавају, јер имам највише слободног времена и положен возачки испит па кажу: “Деда, хајде упали ауто и купи то, одвези нас до града...”. Са задовољством им чиним те услуге - казао је Вељко, који је за три године, колико вози, платио једну казну.
Анегдота
Причајући о времену када је полагао возачки испит Вељко се присјетио и бројних анегдота. Он каже да никад неће заборавити дан када је полагао вожњу, јер је сјео за волан, свезао појас и кренуо, а да при томе није затворио врата.
- То је био шоу. Никад то нећу заборавити. Инспектор ме упитао хоћемо ли испасти из возила. Толико сам се касније смијао, а смијешно ми је и дан-данас кад се сјетим - рекао је Вељко.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
