Велељепно здање постало ругло града

Радмила Ђевић
Велељепно здање постало ругло града

ФОЧA - "Дубровачка кућа" старосједилачке породице Хаџивуковић, која је за вријеме владавине Aустроугарске била једна од најљепших српских кућа у центру Фоче, сада представља ругло града.

Око ове куће, некадашњег угледног фочанског трговца Ника Хаџивуковића, сада се налази хрпа разноразног отпада.

Наиме, "Дубровачка кућа", како је многи Фочаци називају, саграђена је крајем деветнаестог вијека.

Старосједилачка фочанска породица Хаџивуковић, односно имућни трговац Нико Хаџивуковић подигао је за становање. Прави разлог за њен назив "Дубровачка" нико не зна, а претпоставља се да су је тако назвали, јер је власник Нико у то вријеме трговао са Дубровчанима.

Други кажу да је разлог за њен назива тај што је изгледала као куће у Дубровнику, што је за Фочу у то вријеме био изузетак, јер су куће у њој грађене у турском стилу. Трећи, ипак, тврде да се тако зове јер су на њеној изградњи радили мајстори из Дубровника. Оно што је сигурно "Дубровачка кућа" је прва српска кућа која је зидана у центру града у вријеме аустроугарске владавине, када су фочански Срби живјели искључиво на обронцима града, у такозваној "махали Ћерезлук".

- "Дубровачка кућа" је у то вријеме била врло грандиозно велељепно здање, одударала је од свих кућа у Фочи својом љепотом, стилом градње, а и величином - рекла је кустос фочанског музеја Драгица Ћурчић.

Милан Хаџивуковић, Ников син, послије завршене Гимназије у Дубровнику вратио се у Фочу и замијенио оца у трговини. Вихори рата, године и невоље које су задесиле породицу Хаџивуковић остављале су посљедице на кућу, па је Милан негдје 1950. године продао кућу државном Комуналном предузећу "Извор" Фоча. Од тада па до данас "Дубровачка кућа" је у њиховом власништву.

Зуб времена неке ствари нагризе, док друге освијетли. "Дубровачку кућу" давно је начео, а посљедњих година показао немилосрдну нарав. Некада прва српска кућа у центру Фоче, понос историје овога града, а данас "рушевина" у урбаном дијелу града, насељу Самоборска, недалеко од самог центра, обиљежена жутом траком. Послије продаје коришћена је за потребе предузећа "Извор" и радионице које су организовали, а данас не служи ничему, сем за скупљање отпада и физиолошке потребе пролазника.

У комуналном предузећу "Извор" кажу да је "Дубровачка кућа" државна имовина, те да са њом нити могу нити знају шта да раде. За њу се нико до сада није интересовао, новца за обнову нема, а ово предузеће, по свему судећи, има приоритетнијих проблема.

"Дубровачка кућа", умјесто да је његована као раритет прошлог времена, годинама већ зјапи празна, због непажње разорена, а представља и ругло града. Ипак, изгледа да је устрајнија и јача од људи, па се још некако држи на темељима.

Породица Хаџивуковић

Породица Хаџивуковић, чији су потомци саградили Дубровачку кућу, старосједиоци су Фоче, а били су угледна трговачка и занатска породица која се у овај град доселила двадесетих година деветнаестог вијека.

Иначе, презивали су се Вуковић, а одласком у Јерусалим добили су префикс "хаџи", па отуда Хаџивуковић. Трговали су са трговцима из Италије и Aустрије и учествовали у стварању културног живота у Фочи. Једини живи потомак Хаџивуковића настањен у Фочи јесте Блажо Хаџивуковић, који се, што нимало не чуди, данас бави трговином. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана