Ваганска пећина све посјећенија

Атракција која привлачи и појединце и колективе

Вршилац дужности директора ЈУ Туристичке организације општине Шипово Весна Муждека наводи Срни да су веома задовољни посјећеношћу пећине, с обзиром на то да је готово цијело љето прошло у адаптацији за посјете и да је њена промоција почела релативно касно.

"Што се тиче структуре туриста, већина су били домаћи туристи и туристи из Србије, али је било и посјетилаца из иностранств. Осим оних који имају наше коријене, било је и странаца који немају породичне везе са овим крајевима", наводи Муждека.

Она напомиње да су имали и организоване посјете разних колектива, фирми, спелеолошких друштава, као и неколико мањих школа.

"Отварање пећине, према нашим процјенама, а на основу дијела сезоне иза нас, у великој мјери ће привући туристе којих и сада није мало у Шипову у току сезоне. Посјетиоци су били јако заинтересовани за ову нову атракцију, а реакције након посјете су биле искључиво позитивне", прича Муждека.

Према њеним ријечима, владало је велико интересовање медија за Пећину, па су имали посјете готово свих домаћих медијских кућа и портала, као и неколико из региона.

Муждека објашњава да је пећина у зимском периоду затворена због хладноће, па и нема заинтересованости за посјете у том периоду, али да је посјета у врелим љетним мјесецима право освјежење, пошто температура константно износи осам степени целзијуса.

"За наредну сезону планирана је сарадња са туристичким агенцијама и креирање једнодневних и дводневних пакет аранжмана како бисмо туристима представили све љепоте Шипова, са пећином као најновијим садржајем", најављује Муждека и наглашава да им је и план већа медијска промоција пећине и Шипова у цјелини.

Пећински накит

Ваганска пећина, која је удаљена тридесетак километара од Шипова, налази се под заштитом Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске.

Смјештена је у подножју планине Виторог на пространој Јањској крашкој површини и по концентрацији сталактита и сталагмита један је од најзначајнијих подземних објеката у Републици Српској.

"Зидови и стране испуњени су `пећинским накитом`, а доминирају бијели облици", истиче Муждека.

Пећину је осамдесетих година прошлог вијека истражио проф.др Раденко Лазаревић и књига о томе објављена је 1999.године.

"За сада је истражено 420 метара дужине пећине са површином од 1.704 метра квадратна. Пећина је изворског типа, изградиле су је понорне воде Купрешког поља и Виторога. То је сува пећина и станиште је врло ријетке врсте слијепог миша /широкоухи љиљак/ који је врло риједак на Балкану", објашњава Муждека.

У спелео-морфолошком погледу, у пећини се разликује осам цјелина: Чобанска дворана, Лисичији канал, Галерија Симеле Шолаје, Јањски канали, Дворана дивова, Понорски канал, Дворана Раде Маријанца и Свечана дворана.

"Чобанска дворана или улазни канал је вијековима служила као обор за стоку и склониште за чобане те јој и сам назив чува сјећање на ранију функцију", прича Муждека и истиче да Свечана дворана има најквалитетнији накит, бијели аморфни и кристални калцит.

Посјетиоци радо слушају легенде о пећини

"Од како је отворена Ваганска пећина, посјетиоци су најрадије слушали легенде које смо им причали, а које су нама пренијели старији мјештани", напомиње Муждека.

Према првој легенди, крава је ушла у пећину, а након пар дана је изашла на подручју Купреса без рогова и здеране коже, што је посљедица провлачења кроз уске канале и пећински накит.

Према другој легенди, чобани су у зимском периоду, скривајући се од временских неприлика, ложили ватру у Чобанској дворани, а дим је излазио на Купрес.

"На основу ове двије легенде, а према чињеници да је пећина настала дјеломично и од воде, која се сливала са Купрешког поља, долазимо до закључка да је километрима дугачка и да излази негдје на подручју Купреса", наводи Муждека.

Према трећој легенди, млада чобаница је због невремена и густе магле ушла у пећину и никад није пронађена, те се и сада, кад су јаке кише, њени вапаји могу чути у пећини.

Према четвртој легенди, партизани су се за вријеме рата скривали у пећини.

Такође, једна од легенди каже да је вода, која се налази на улазу у пећину,са лијеве стране у "малом базену", љековита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.