У Котор Варошу сутра промоција књиге: Истина о страдању народа Козаре

С. Ђуричић
У Котор Варошу сутра промоција књиге: Истина о страдању народа Козаре

КОТОР ВАРОШ - Промоција зборника радова "Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022", биће одржана у петак, 17. марта, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице (сала за народ) у Котор Варошу са почетком у 18.30 часова.

Зборник садржи стручне радове историчара и публициста из Републике Српске, Србије и Хрватске, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату. На промоцији ће говорити аутори Зоран Кос, Раденко Вујасин и Радоја Рацановић, а организатор је Књижевна заједница "Васо Пелагић" из Бање Луке.

Радове у зборнику имају историчари, Борис Радаковић из Приједора, др Немања Девић из Београда и др Владимир Шумановић из Загреба.

Рецензенти су проф. др Бојан Димитријевић и проф. др Вељко Ђурић Мишина, а зборник садржи и публицистичке радове Зорана Коса, Ранка Прерадовића, Раденка Вујасина, Радоја Рацановића и Зорана Мачкића.

Један од аутора зборника, Зоран Кос казао је за "Глас Српске" да је прошло осам деценија од страдања народа Козаре, а исто толико је требало да јавно проговоримо о тој теми на исправан начин.

- Обиљежавајући значајан датум, 80 година од офанзиве на Козари, покушали смо да историјски реално сагледамо козарачку катаклизму. Жеља нам је била да што објективније сагледамо страдање нашег народа, прије свега зарад будућих истраживања и комплетирања историјске истине о отпору и борби у којој су недужни, голоруки народ Козаре тукли њемачки тенкови и авиони и бројчано надмоћнија усташко-њемачка пјешадија. У свему је учествовало и квислиншко домаће становништво, а жртве су били припадници српског народа, православне вјере, оба пола, свих животних доба. Покољи су чињени у кућама, на кућним праговима, у двориштима, на путевима, по шумама, ораницама и ливадама, у православним храмовима и црквеним домовима те у логорима, дјечијим и сабирним на челу са злогласном усташком фабриком смрти Јасеновац - казао је Кос. Додао је да се у зборнику говори и о лијевим скретањима и мало познатим догађајима као што је Шошин јарак.

- У Другом свјетском рату уз помоћ Италијана и Нијемаца, прије војног пораза Краљевине Југославије, проглашена је Независна Држава Хрватска. Усташко вођство планирало је да Бања Лука буде главни град што је значило да на овим просторима треба српски народ побити, протјерати и преселити у Србију. Схвативши шта му се спрема, након великих злочина у Далматинској загори, Лици, Банији, Кордуну и Босанској Крајини, српски народ је устао и почео организовање отпора - наводи Кос. Да несреће буде већа, вође устанка и отпора су се убрзо због идеологије подијелили и закрвили.

- Један од угледних Срба и устанички вођа био је и учитељ Лазар Лазо Тешановић. Историчари још нису до краја разјаснили његове активности у ратном вихору. Зна се да је као ратник припадао Југословенској војсци у Отаџбини, губитничкој страни у рату. У народу је остало сјећање да због њега и сабораца није било великих страдања у јаворанском крају и дијеловима које су штитиле Тешановићеве чете. Мало је познато како је страдао, а не зна се ни гдје му је гроб. Остала су сјећања која се већ трећа генерација усмено преноси млађима - истиче Кос. Он је нагласио да је комунистичка идеологија била темељ тумачења прошлости те да стога и не треба да чуди да има штива са неумјерено много података о комунистима и НОВ Југославије.

- Народ са подручја који су бранили четници, својевремено је проглашен кривим за смрт др Младена Стојановића, а они и данас носе тај крст. Треба подсјетити да је, док се припремала офанзива на Козару, Комунистичка партија Југославије радила на разбијању "великосрпске хегемоније" зарад револуције и прокламованих циљева. Осам деценија живјела је лаж да су четници учествовали у офанзиви на Козари, а једина је истина да су имали на свом кућном прагу окршаје са партизанским јединицама и многи су због тога главу изгубили. Укратко, то је био братоубилачки сукоб за потребе револуције - рекао је Кос.

Проф. др Вељко Ђурић Мишина у рецензији казао је да је у зборнику први пут јавно речено о стварима о којима се деценијама ћутало јер то није било корисно за опште оцјене прошлости које су биле пуне анационалне идеологије.

- Приметан је критички однос према извесним личностима и догађајима везаним за партизански покрет, што до сада готово да и није јавно изречено или написано - напоменуо је Мишина у рецензији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана