Трагајући за коријенима обишао све Ђериће

Сретен Митровић
Трагајући за коријенима обишао све Ђериће

РОГАТИЦА - Када је прије пет година одлучио да напише родослов о својој великој породици седамдесетогодишњи Милан Ђерић из Рогатице ни слутио није да ће на том задатку прећи стотине километара пута, почесто и пјешице, обавити бројне разговоре уз кафу и телефоном, те прочитати многобројну литературу коју, како сам каже, у “нормалним околностима” не бих читао.

- Намјера ми је била да попишем Ђериће ових крајева и да сазнам колико смо блиски. Све што сам сазнавао помно сам записивао, а недоречено, кога сигурно има, остављам надолазећим нараштајима у аманет да наставе. Ја више нисам могао ни физички ни материјално, а у посљедње вријеме ни здравствено - почиње Милан причу о путу настанка књиге под насловом “Ђерићи - Златнопојасевићи среза рогатичког” која је ових дана угледала свјетло дана на више од 340 страница.

Скупљајући материјал отишао је најмање једном у све крајеве гдје је чуо да је било или још има Ђерића или блиских њима.

- Не рачунајући 15 села на подручју Рогатице и Сокоца, стигао сам и у Буаре код Ужица, Врановиће у Кладњу, Ноћајевиће код Ступара, Смршањ и Гајиће у Церској, Шипачно код Невесиња и наравно Загуље у Дробњацима одакле су наши преци, које сам обишао уздуж и попријеко, захваљујући рођаку Николи Шушићу који је као и ми Ђерићи из лозе Златнопојасевића - прича овај рогатички пензионер. 

На крају његових путешествија, додаје Ђерић, дошла је књига са којом и јесте и није задовољан.

- Нисам задовољан јер немам тачног одговора на питање када и колико Ђерића је дошло у ове крајеве. Недвосмислено ја да смо стигли из Црне Горе. Из вјероватно економских разлога населили смо Романију до Дрине испод Деветака и Бокшанице у Соколовићима, Продоли и Старој Гори и без сумње били смо најбројнија фамилија у садашњим општинама Рогатица и Соколац, које су некада припадале срезу рогатичком, па отуда и овакав наслов моје књиге - додаје Ђерић.

Оно Златнопојасовићи понијели су, како каже, из прадомовине, села Загуље у садашњој Црној Гори из које су према процјени пошли око половине 18. вијека.

- Према неким мојим саговорницима, Златнопојасовићи - Ђерићи прати двије верзије. Према првој, носили су појасове сличне жутом злату, док друга, која је по мени ближа истини, говори да су за те прилике били изузетно богати људи. То богатство се мјерило златним новцем кога су они обавезно носили за појасом. Било како било, овог презимена у Загуљу и Дробњаку више нема. Али, зато живе његове “гране” - Јовановићи, ми Ђерићи, Гргуровићи и Гркићи. Да су Ђерићи из Загуља говори и назив тамошњих топонима - Ђерића главица и Ђерића долови - наглашава Ђерић.

Данас Ђерића, који славе Ђурђевдан и приславу Малу госпојину, има у селу Бегзадићи, Бехећи, Глуховина, Забрежје, Годимиље - Милотићи, одакле је аутор родослова, Пухале и Рађевићи у општини Рогатица, те Грбићи. У соколачкој општини то су Маџари, Милетци, Мичиводе и Точионик.

- Нова времена су учинила да их је највише у Рогатици и Сокоцу, али и широм свијета. Било нас је и успјешних у разним областима живота и рада, али попа никад нисмо имали, али зато имали смо Салка, Кемала, Мехмеда и још неких који су из разноразних разлога мијењали вјеру а задржали презиме Ђерић - казује Милан, који је и дугогодишњи предсједник Шаховског клуба “Горски” у Рогатици.

Садржај

Књига о Ђерићима крцата је занимљивим садржајима. За сваки локалитет гдје су живјели или живе чланови ове велике породице дат је опис села са географским и другим подацима, броју домаћинстава и члановима породица кроз породично стабло, те табеларни преглед шест кољена поименично мушких и женских чланова са годинама рођења и евентуално смрти, а за удате невјесте у Ђериће и њихова презимена.

Ту је и кратак опис сваког члана домаћинства и о “домету” у животу, а илустрована је већим бројем фотографија појединаца и група Ђерића, панорамом сваког села и другим занимљивим детаљима.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана