Тешко болестан РВИ Јован Лончар живи у неусловној кући у бањалучком насељу Куљани: Смјештај са водом и струјом једина жеља

Живот овог шездесетогодишњака није нимало мазио. Лончар је у Бањалуку дошао 1995. године. Због смрзавања у Бихаћу, гдје је био на линији бранећи Републику Српску, неко вријеме лијечио се у болници у Дрвару и Бањалуци.

Уточиште је прије деценију и по пронашао у неусловној кући која није његова. С обзиром на тешку болест која га је снашла у мају и прогнозе љекара које нису нимало оптимистичне, Јовану је потребна помоћ хуманиста и институција, како би зиму провео у топлом дому.

Лончар, којег полако издаје снага, те се због болести тешко креће, до прије пола године је радио на оближњој пилани. Он каже да би му живот умногоме олакшао неки смјештај гдје би имао воду и струју јер, што се тиче хране, вели, некако се снађе.

- На име инвалиднине мјесечно добијам 35 марака, као и дио плате, јер сам на боловању од половине маја. Недавно сам завршио са хемотерапијама, сад чекам на зрачење главе, јер кажу да је сада нека велика гужва у болници. Из дана у дан ми је све теже. Понестаје ми снаге, немоћан сам - рекао је Лончар.

Да му, каже, није братаница, које га редовно обилазе и свакодневно зову, ни сам не би знао шта да ради, јер, додаје, од комшија нема вајде.

- Све што сам имао у Гламочу је попаљено, само је земља остала. Ништа друго немам - казао је Лончар, који је дио живота провео и у Травнику.

Једна од братаница, коју је екипа “Гласа Српске” јуче затекла код Лончара, је Драгана Вукојевић. Она се прије пола године, како би помогла стрицу, обратила Центру за социјални рад у Бањалуци и градској Борачкој организацији, те још, каже, чека њихов одговор.

- Наши вапаји очигледно неће уродили плодом. Од надлежних служби сам тражила само да обезбиједе мом стрицу услован смјештај - казала је Вукојевићева и додала да је стриц након хемотерапије враћен у кућу у којој ни животиње не би могле живјети.

Што се тиче хране, Драгана каже да му то поред њих двије не смије мањкати.

- Стрица обиђемо кад год имамо прилику, јер имамо своје породице и радимо. Он углавном сам себи спрема јело, а ми кад год стигнемо донесемо. У сваком случају, свакодневно се чујемо - истакла је Вукојевићева, нагласивши да ни остали видови помоћи не би били на одмет.

Надзор љекара

Драгана Вукојевић каже да би најбоље било када би за њеног стрица Јована успјели да нађу смјештај у неком дому, гдје би, између осталог, 24 часа био под надзором љекара.

- Соба са водом и струјом стрицу је годинама недостижна, тако да би много значило да му то што прије омогућимо да бар мало ужива у топлом дому - казала је Вукојевићева.    

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.