Тек изронуло насеље очекује нови потоп
ТРЕБИЊЕ - Гудељи, бројна и честита требињска породица, са тугом и чежњом гледаће за који дан како вода у хидроакумулацији "Требиње 2" поново потапа њихова имања. Некада су и запјевати знали "Херцеговци запјевајмо ганге, воз пролази преко двије штанге". A за дан-два Требишњица ће прекрити и стари жељезнички мост, и штреку куда је воз ишао, и куће, и цркву, и гробље и плодна поља.
Када су, прије петнаестак дана, радници "Хидроелектрана на Требишњици" почели са пражњењем акумулације бране Горица само старији Требињци су знали шта могу да очекују на дну.
Приликом изградње Хидроелектране "Требиње 2" потопљено је насеље Aрсланагића мост. И под водом је остало све, и куће и баште.... све што је чинило живот на овом подручју.
- Нису се породице много помакле од својих родних кућа, у близини су подигли нове, а све оно што је чинило наше животе до те 1965. године остало је под водом - рекао је један од старијих мјештана.
Један од сложених послова у оквиру изградње хидроенергетског система је био и спасавање културно-историјске баштине и вјерских објеката из долине Требишњице.
Измјештена су два средњовјековна немањићка манастира, Добрићево и Косијерево, на нове локације и Aрсланагића мост као и велики број стећака. И храм Светог Георгија у Доловима одмах уз језеро, саграђен у вријеме турске владавине, и гробље братства Гудеља су измјештени. Камен по камен, баш као и Aрсланагића мост, пажљиво и брижљиво све је премјештено.
- Мост, који је прављен због жељезничке пруге, није из аустроугарског периода, како многи вјерују, јер води ка Никшићу и сусједној Црној Гори, а монархија је правила пругу само унутар својих граница, односно БиХ. Он представља касније надовезивање пруге на постојећу, а градила га је Краљевина Југославија - каже мр Саво Пујић, историчар и лингвиста из Требиња.
Када су мјештани села Долови с десне обале Требишњице и насеља Мост с лијеве обале били спојени и жељезничком пругом, цио крај је још више оживио, све док шездесетих година добар дио ораница, али и кућа, цркву и гробље, заједно са два моста, није прекрила вода.
A изградња хидроакумулације у Горици донијела је много добрих ствари, али и потопила један прави мали град. Град који тек понекад исплива и покаже какву тајну крије Горичко језеро.
Неки ће примијетити да је више живота на дну Билећког и Горичког језера него на површини. Да ли је то истина или не, остаје да се нагађа. A дотад само они старији сјећаће се тужне пјесме "Требишњице, ђавоље ти врело, што потопи моје родно село".
Легенда о Добрићеву
Што се туриста тиче, они за сада највише посјећују манастир Добрићево у Ораху, на обали језера, око 12 километара од Билеће према Требињу. Ријеч је о манастиру за који се тврди да потиче из 13. вијека, који је шездесетих година прошлог вијека пренесен са старе локације у Добрићеву крај Требишњице и тако спасен од потапања.
Постоји легенда према којој су туда пролазили цар Константин и царица Јелена по повратку из Рима. Одмарајући се у хладовини крај Требишњице, цар је рекао да је то мјесто добро и по томе се прозвало Добрићево.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
