Србачка библиотекарка Славица Репић дјела завичајних писаца скупља скоро три деценије

Након свега годину дана проведених у србачкој Гимназији, Славица је почела да ради у Народној библиотеци у Српцу, гдје је прије 29 година дошла на идеју да почне прикупљати књижевну грађу завичајних писаца, чиме је ударила трајан печат културном животу ове општине.

Славица каже да јој је један од главних мотива био да боље упозна свој нови завичај, а свему томе је допринијела и изрека која јој се урезала у памћење, а то је “да ће једног дана све библиотеке личити једна на другу, а једино ће се разликовати по завичајним збиркама”.

- Ово је за мене био велики изазов, јер нико прије то није радио у Српцу. То је у неку руку била и обавеза, јер је закон о библиотечкој дјелатности у бившој Југославији обавезивао све народне библиотеке да формирају завичајно одјељење. Одлучила сам да се прихватим овог посла, јер сам истовремено хтјела да тако сазнам нешто више о свом новом граду, у којем сам засновала породицу - рекла је Славица.

Прва књига коју је завела у регистар била је поетска збирка “Ломнине” најстарије србачке пјесникиње Миље Тутњиловић, која је у својим радовима описивала страхоте логора Другог свјетског рата, у којима је била заробљена као дијете.

Збирка је из године у годину била све богатија и у њој су се нашле монографске и периодичне публикације више од 50 завичајних писаца из Српца, али и оних који живе и раде у Србији, Хрватској, САД, Шведској и другим земљама широм свијета.

- Прикупила сам и разне часописе, летке, разгледнице, позивнице и фотографије. Саставни дио ове богате колекције је и хемеротека, у којој су сабрани новински чланци о Српцу из разних дневних листова и “Србачких новина”. Књижевна грађа из збирке не смије се износити из зграде и читаоци се могу упознати са њеним садржајем само у читаоници библиотеке - каже Славица и додаје да је израђен каталог књига, који је доступан и у електронској форми.

Материјале из завичајне збирке излагала је на разним изложбама, а своја искуства у формирању завичајног фонда је презентовала на стручним скуповима у Вишеграду, Зеници и Сарајеву. Неки од радова налазе се у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, Националној библиотеци БиХ и на Филолошком факултету у Београду.

Заслужена пензија

Славица Репић је једна од најстаријих србачких библиотекарки, а пет година је обављала и посао директора у овој установи. У заслужену пензију планира да оде крајем ове године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.