Слободан Митровић, узгајивач ароније из Рогатице: Рекордни приноси награда за вишегодишње одрицање

Сретен Митровић
Слободан Митровић, узгајивач ароније из Рогатице: Рекордни приноси награда за вишегодишње одрицање

РОГАТИЦА - Слободан Митровић, један од првих и највећих узгајивача ароније у Рогатици, задовољно трља руке јер су овогодишњи приноси рекордни, а са своје плантаже очекује да ће убрати најмање 1,2 тоне висококвалитетних бобица које многи називају еликсиром здравља.

- Приче о љековитости ароније “кривац” су што сам почео да се бавим узгојем ове биљке јер, како се тврди, помаже код грчева, болова, упале слузнице желуца и цријева, чисти и јача јетру и олакшава тегобе код пијеска и каменца у жучи - каже 61-годишњи Слободан.

За почетак, присјећа се, из радозналости је купио 50 садница и засадио их код викендице у селу Сјеверско.

- Прије одлуке да се бавим узгојем ароније радио сам у Фабрици жице у Новом Горажду, али, нажалост, не дуго. Фирма је отишла у стечај. Без посла, као и остали радници, остао сам и ја. Други нисам могао наћи, а уз то сам и ратни војни инвалид. Тражећи рјешење за егзистенцију породице, одлучио сам се за узгој ароније. Био је то “излет” у потпуно непознато, јер се за ову биљку готово није ни знало - прича Митровић.

Подршку је 2015. године добио од Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида Приједор.

- Добио сам 2.500 марака, за које сам купио нових 200 садница ароније и тако се ја “упецах”, али на моје задовољство, у узгој ове врсте жбунасте биљке чије је поријекло из Сјеверне Америке. Позната је још као сибирска боровница, јер може да поднесе веома ниске температуре, чак и до минус 50 степени - каже Митровић.

Паралелно са садњом ароније стварао је и друге услове за њен узгој.

- Из скромних властитих средстава и уз велики труд и одрицања цијеле породице набавио сам двије бачве за воду од по 1.000 литара, систем за наводњавање кап по кап и направио резервоар за сакупљање кишнице капацитета пет метара кубних. Аронија пође, код мене порасте “апетит” и већ сљедеће године купих нових 200 садница које сам посадио у закупљеном земљишту и постах необичан воћар са 450 грмова ароније, на нешто више од два дунума земљишта, која из године у годину доноси све више рода - задовољно казује Слободан.

Ових дана у току је берба ароније. Користи се сваки сат лијепог времена.

- Дио породице долази чак и из Тузле. Понешто је већ и продато, а послије бербе слиједи прерада и најтежи дио посла, пласман. Организованог откупа још нема па се ја, а вјероватно и остали узгајивачи ароније сналазимо како знамо и умијемо. Помоћ и подршка требала би нам чим прије, од локалних заједница и ресорног министарства, па и неких фармацеутских кућа - рече овај вриједни 61-годишњак присјећајући се и лоших година када је остајао “кратких рукава”.

Једна таква била је 2017, када су кос и друге птице за два дана “обрали” цјелокупан род. Зато сада користи посебну машину која емитује гласове рањених птица, од којих оне бјеже, а ове године на плантажи је уградио 68 колаца и 14 косника и на њих навукао 800 метара мреже која сада штити не само од птица него и града и других непогода.

 Производи

Слободан Митровић истиче да се од ароније може правити сок којем не треба никакав конзерванс, сируп, чај, компот, желе, а мијешањем са кајсијама, рибизлама или крушкама добију се укусни пекмези и мармеладе.

- Неко од ароније прави ликер, ракију, вино и сирће, а има и још низ начина да се као органска љековита храна унесе у организам - каже Слободан.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана