Слијепом Српчанину Дејану Ристићу већ 30 година музика највећа љубав: Воља јача од свих препрека

Још као дјечачић показивао је склоност ка музици, због чега га је породица од најранијег узраста усмјеравала у овом правцу па је похађао ниже музичке школе у Дервенти и Земуну.

- Кад сам пошао у први разред школе за слијепе и слабовиде у Дервенти, добио сам прву клавијатуру, коју су ми родитељи купили на пијаци, а убрзо и хармонику. Сјећам се да је мајка ишла пред нашу крсну славу Ђурђевдан да набави материјал за колаче, али је успут угледала хармонику. Знајући за моје склоности, одлучила је да је купи, али смо, нажалост, остали без колача - каже кроз смијех Дејан.

Хармоника је била велика и веома тешка за његов узраст па није могао да је носи како треба, због чега се стално тетурао, међутим, љубав према музици је била јача.

- Сјећам се да сам је први пут узео у руке баш пред славу и одсвирао чувену пјесму “Ђурђевдан”. Нисам претходно учио ноте, само сам спонтано засвирао, а руке су ишле саме од себе, као да сам био вођен неким невидљивим силама. И данас имам осјећај да имам неког духовног водича док свирам. Родитељи ми кажу да сам још са четири године, када чујем неку пјесму, стално рукама пратио ритам, као да сам био предодређен да се тиме бавим - прича Дејан, који је доказао су снага воље и жеља за животом јачи од свих препрека.

Већ три деценије свира за своју душу, увесељавајући породицу и пријатеље, али и малишане из Удружења родитеља и дјеце са посебним потребама “Извор”, чији је такође члан.

Остварио се и као успјешан аутор написавши музику и текст за три властите пјесме, а сарађивао је и са разним фолк извођачима у региону, којима је одсвирао неколико музичких дионица на албумима.

- Непрестано пишем и стварам, али углавном када ми дође инспирација коју проналазим свуда око себе. Једном приликом сам са мајком посјетио традиционални србачки вашар и купио порцију печеног кестена. Претпостављам да је био толико укусан, јер сам устао у пола ноћи, упалио рачунар и кренуо да пишем. Тако је настала пјесма коју сам назвао “Стари кестен” - каже Дејан.

Иако му је музика највећа љубав, Дејан је прије десетак година успио да заврши Филолошки факултет у Бањалуци, на Одсјеку за енглески језик и књижевност па се окушао и у компоновању на енглеском језику.

Иако је слијепима и слабовидима тешко да пронађу одговарајући посао у струци, Дејан је успио савладати и ту препреку, јер повремено уради неколико текстуалних превода за озбиљне пословне партнере, међу којима има и оне из иностранства.

- Било је тешко завршити факултет због недостатка опреме за учење и литературе, али сам то ријешио тако што сам скенирао документа и пребацивао их у говорне програме. На сличан начин користим интернет, мобилни телефон и друге технолошке уређаје. Партнери ми шаљу текст за превод у електронској форми и све завршим у року, без већих проблема - каже Дејан.

Према његовим ријечима, околина понекад има предрасуде према лицима са одређеним потешкоћама, не схватајући да они могу дати потпуно исти допринос заједници као и сви други људи.

- Кроз живот сам се свачим бавио па сам чак једно вријеме био и полазник школе латиноамеричког плеса, што би многима звучало немогуће, а ја чак имам диплому за положен други степен. У слободно вријеме доста шетам, а учествовао сам чак и на планинарским походима на Мотајицу и Козару - истиче Дејан.

Награде

Бавећи се музиком Дејан је остваривао и успјехе на разним такмичењима па је тако 2002. године на једном такмичењу хармоникаша аматера освојио прву награду жирија и публике, а наступао је и на разним музичким смотрама. Чак је компоновао и властито Влашко коло, које је често изводио на манифестацијама и такмичењима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.