Семберска цвекла нашла пут до словеначких трпеза
БИЈЕЉИНА - Производња поврћа на отвореном, а у посљедње вријеме и пластеницима у Семберији је посебно изражена јер постоји дуга традиција захваљујући плодном земљишту.
Велики број домаћинстава бави се производњом поврћа, а међу њима и много оних који су производњу проширили.
Раде Јовичевић из семберског села Трњаци, један је од највећих пољопривредних произвођача али и извозника у овом дијелу Српске.
Одавно је препознао шансу у овом сектору, па из године у годину на имању производи различите врсте поврћа. Прије неколико година због дефицита на тржишту почео је да производи и цвеклу. Он је један од ријетких произвођача који за пласман не брине.
- Овогодишња кампања откупа већ је почела. За бијељинску фабрику “Танасић” већ сам испоручио 100 тона цвекле, а договорено је још око 200 тона. Када је ријеч о извозу, први камиони отишли су за Словенију. Планирано је да сваке седмице иду по два камиона цвекле, а имам договорену испоруку и за Сарајево једном седмично - каже Јовичевић.
Он очекује да ће до 15. августа бити завршена испорука.
- Очекујем да се око 550 тона овог поврћа извезе у том року из Семберије - каже он.
Ова година, каже, погодовала је производњи поврћа, па очекује и добре приносе на крају сезоне.
- Цијену цвекле одређује квалитет, те временски услови и рокови сјетве са примјеном агро-техничких мјера - наглашава Јовичевић.
Поред цвекле, Раде производи лук, мркву, паштрњак и кромпир.
- Очекујем принос цвекле од 5,5 тона по дунуму или 55 тона по хектару. Кромпир се узгаја за индустријску производњу и та врста је мање приносна, али даје бољу зараду у односу на друге врсте кромпира. Очекивани принос је три тоне јер је година била идеална за његову производњу - истиче Јовичевић.
Годинама се као и многи ратари суочавао са недостатком радне снаге.
- Цвекла је захтјевна, она се вади ручно. У сезони смо принуђени да се сналазимо, повећавамо дневнице, радимо даноноћно. Захваљујући напретку технологије, успио сам да недавно набавим комбајн за вађење корјенашица вриједан 70.000 КМ који ће одмијенити на њивама од 25 до 30 сезонских радника - каже Јовичевић.
Додаје да је ово први такав комбајн у БиХ.
- Дневно може да вади око 25 до 30 тона у зависности од услова и дужине парцеле - објашњава Раде.
Најављује и проширење производње.
- Идуће године планирам да 100 одсто радим машинско вађење цвекле. Комбајн ће имати посла на претек, а захваљујући овој механизацији на њивама ће радити само два човјека која ће возити трактор - напомиње Јовичевић и додаје да ће принос из других рокова сјетве бити спремљен у хладњаче током зиме како би подмирио потребе супермаркета.
Породица
Радету на имању помажу и чланови породице. Син Бобан, иначе начелник градског Одјељења за инспекцијске послове, остао је да живи на селу, а кравату и одијело често замијени радним комбинезоном, јер му нису страни пољопривредни послови.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
