Ристић: У Пребиловцима се десила једна фаза геноцида над Србима

Поставка се реализује на основу недавно потписаног Протокола о сарадњи ове двије институције, а отворили су је директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић и В.Д. директора Музеја жртава геноцида .

На изложби су столица учитељице из Пребиловаца Стане Арнаут, која је брутално мучена, а коју су усташе затим убиле, фотографије Пребиловаца начињене непосредно након Другог светског рата, као и оне настале крајем осамдесетих и почетком деведесетих година претходног вијека током процеса ексхумације посмртних остатака жртава из херцеговачких јама, њихове антрополошке обраде и сахране.

Дејан Ристић је за Тањуг напоменуо да је август посебно трагичан и болан за српски народ.

"У августу су се десили злочини у Глини, Пребиловцима, Клепцима...Такође, у августу 1941. године успостављен је систем усташкух логора. Зато сада обиљежевамо 80 година од бројних злочина које су чиниле усташе над српским недужним цивилима на подручију геноцидне Независне републике Хрватске", казао је Ристић и додао да је захваљујући љубазности директорке Народног музеја изложба постављена у Атријуму наше најзначајније музејсе институције.

"Нашој јавности смо представили неколико прворазредно драгоцених експоната од којих су неки први пут изложени у Београду. Ту је пре свега столица учитељице из Пребиловаца Стане Арнаут, која се нашла међу првим жртвама усташког покоља. Стана Арнаут је брутално мучена, а потом још бруталније убијена. Након тога су убијени и њени ђаци као и још несретних малишана и жена, а потом побацани у бројне јаме у околини Пребиловаца", казао је Дејан Ристић.

Он наглашава да је у питању један од најмонструознијих злочина који се десио за вријеме другог свјетског рата на простору некадашње Југославије.

"Од око 1000 житеља Пребиловаца у тих неколико августовских дана страдало је више од 800 људи. Безмало све жене и сва дјеца, укључујући и бебе и труднице. Ријеч је и класичном примјеру фазе геноциде који је почињен над српским народом на територији НДХ", рекао је Ристић.

Он је додао да Музеј жртава геноцида инсистира на јачању културе сјећања и обогаћивању и објективизацији знања о свему што се десило на територији Краљевине Југославије у Другом свјетском рату.

"Покушавамо да кроз културне, умјетничке, научно истраживачке програме допринесемо бољем познавању наше трагичне историје", казао је Ристић.

Бојана Борић Брешковић је у изјави Тањугу навела да ће публика имати прилике да види камерну изложбу о трагичној историји српског народа.

"У прошлом веку се та историја десила у селу Пребиловци у којем је од хиљаду житеља, усташке злочине преживјело само њих 172. Пребиловци представљају једно о четири најстрашнија стратишта у свијету по броју убијених житеља неког села", рекла је Борић Брешковић.

Посмртни остаци жртава усташких злочина у Пребиловцима по налогу југословенске власти забетонирани су 60-их година 20. века у јамама Голубњача у Ржаном долу, Бивољем брду, Доњој и Горњој Кукавуши, Голубинки код Шурманаца,…

Ексхумације су организоване тек током 1990. и 1991. године.

Кости око 4.000 убијених положене су у крипту Спомен-цркве Сабор српских светитеља и Пребиловачких мученика у селу Пребиловци, а опело је служио патријарх Павле.

У јуну 1992. године, у оружаној акцији "Чагаљ", хрватске ратне јединице у Босни и Херцеговини и припадници регуларне војске Републике Хрватске спалили су село Пребиловце… Уништене су куће, оскрнављено гробље и минирана Спомен-црква са посмртним остацима жртава од 1941. до 1945. године.

У некадашњој згради основне школе "Краљ Милутин" обновљена је библиотека која носи име по учитељици Арнаут, новоизграђени православни Храм Васкрсења Христовог освештан је 2015. године, а у његову крипту положено је седам пронађених ковчега са посмртним остацима Срба убијених у Другом светском рату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.