Радио-аматери, везе које никад не пуцају

Агенције
Радио-аматери, везе које никад не пуцају

Приједор - Радио-клуб “Козара” из Приједора, један од најтрофејнијих аматерских радио-клубова у бившој Југославији, послије двије деценије поново се вратио у свијет радио-таласа, преносе агенције.

Предсједник Радио-клуба “Козара” Приједор Јовица Кнежевић позвао је све љубитеље овог хобија, старе и младе, бивше и будуће чланове, као и оне који не знају у чему је чар радио-аматеризма, да дођу у нове просторије клуба које се налазе у згради Територијалне ватрогасне јединице Приједор.

- Без обзира на чињенице да почињемо од нуле и да сада имамо моћну конкуренцију у новим технологијама попут интернета и мобилне телефоније, које у златно доба радио-аматеризма нису биле доступне широј јавности, у успјех не сумњамо - рекао је Кнежевић.

Он је нагласио да је разлика између нових технологија и радио-таласа огромна и да је утолико већи изазов остварити путем радио-таласа што више веза са што више земаља и што удаљенијих земаља, у чему је овом клубу и прије рата и данас само небо било граница.

- Некима може бити чудно чему радио-веза поред интернета, мобилне телефоније и жскајпаж. Али за све те комуникације постоје бројна и разноврсна помагала, док је драж радио-аматеризма управо у томе да док, ево, причам са колегом из Бразила као да смо у истој соби, знам да сам директну везу, без икаквих помагала, остварио само уз помоћ ове мале кутије и 40 метара кабла који води до антене на крову - појаснио је Кнежевић.

Он је истакао да се истински радио-аматери држе кодекса понашања “Хам спирит” из 1928. прихваћеног у свијету радио-аматеризма широм планете, који не дозвољава говор мржње, псовке, увреде, ширење расне, вјерске, националне нити било које друге нетрпељивости.

Потпредсједник клуба Дарко Босанчић тврди да приликом великих временских непогода, пожара, поплава или земљотреса, као и несрећа изазваних људским фактором, пуцају све врсте комуникација, укључјући и интернет и мобилну телефонију, али радио-веза никад.

- И то је један од разлога зашто нове технологије никада неће уништити радио-аматеризам. То је, такође, један од разлога зашто се сваки радио-клуб, па тако и ми, у потпуности ставља на располагање ватрогасцима, полицији, цивилној заштити и својој локалној заједници, било кад су у питању хитне ситуације, било обука кадрова било сервисирање опреме - истакао је Босанчић.

Он је навео да Регулаторна агенција за комуникације БиХ издаје дозволе за рад радио-клубовима у БиХ и лиценце радио-аматерима.

Лиценцу CEPT 1, којом се ради са цијелим свијетом, у приједорској регији има 12 оператора, а лиценцу CEPT 2, која покрива мале, ручне радио-станице, има 130 људи.

- Сад нам је изазов остварити везу са неким новим који до сада нису били познати у радио-аматерском свијету, као што су, на примјер, нека пацифичка острва. Прописану документацију за сваку остварену везу шаљемо Међународној унији радио-аматера на основу чега се вреднује рад сваког клуба - рекао је Босанчић.

Према његовим ријечима, у свијету радио-аматера на Балкану још увијек има југоносталгије и реаговања на знак YU који и данас користи Србија, а који су некада, уз бројеве од један до осам, користиле републике и покрајине бивше Југославије.

Од Савеза радио-аматера Републике Срспке Радио-клуб “Козара” Приједор добио је репетитор Р5 и ехо-линк на Козари, једну радио-станицу, мини лаптоп и агрегат, те дио новца за материјалне трошкове, а само дио опреме и признања сачуван је из предратног времена када у просторијама на Јерези, како кажу, од диплома и пехара на зидовима није било мјеста ни за ексер.

Радио-клуб “Козара” Приједор основан је педесетих година прошлог вијека и активно је радио до рата 1992. године када је кроз његове просторије свакодневно пролазило по 150 највећих ентузијаста.

Данас се јавља под позивним знаком Е73JHI.

Окупља заљубљенике у радио-технику, телекомуникације, електронику и иноваторски рад. Организује обуку нових чланова уз помоћ Одреда извиђача “Доктор Младен Стојановић” Приједор и полагање испита за радио-аматерског оператера.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана