Путујући кроз живот са хармоником и клавиром

Слободанка Савић
Путујући кроз живот са хармоником и клавиром

ЗВОРНИК - Босиљка, Љубинка и Данило Кулишић музички су надарени, а свој таленат, рад и труд преточили су у најљепшу музику на хармоници и клавиру, о чему свједоче бројне награде.

Босиљка је трећа, а Љубинка друга година основних студија Музичке умјетности, одсјек хармоника у Берну у Швајцарској, док је најмлађи Данило шести разред Ниже музичке школе, одсјек клавир у Шапцу.

Сестре су Основну музичку школу завршиле у Зворнику, а средњу дијелом у Новом Саду и у Београду. Иза њих су бројна прва мјеста освојена на републичким такмичењима у Српској и међународним такмичењима у Србији, а у Чешкој, Словачкој и Италији су освајале друга мјеста.

Зид дневне собе украшен је бројним дипломама, а о успјесима дјеце причају родитељи, јер су кћерке у Берну.

- Данило је прошле године на 16. такмичењу музичких школа Републике Српске у дисциплини клавир освојио специјалну награду са максималних 100 бодова, а 23. децембра ове године у Београду је био лауреат за основне музичке школе и ученик са највише освојених бодова - каже Славица.

Она напомиње да је таленат само искра, а све је у раду и марљивом вјежбању. Кћерке су доказале и једно и друго, успјешне су и сјајно им иде на Aкадемији, а Данило наставља њиховим стопама.

- Пет разреда сам завршио у Зворнику, а шести похађам у Шапцу код професора Драгомира Братића, гдје ме отац вози два пута седмично. Планирам да, баш као и моје сестре, упишем средњу музичку школу, а послије академију - прича Данило и додаје да је од малих ногу знао да је музика његово животно опредјељење.

- Пред наступ на такмичењима немам трему. Свакодневно вјежбам сат и по до два, јер без "усвиравања" нема ништа - рекао је Данило.

A иза великих успјеха дјеце стоји велико одрицање њихових родитеља. Отац Данило је ратни војни инвалид, а када су стигли са Озрена у Зворник, Босиљка је била други разред основне школе. Иако су живјели у оскудици, посљедње паре су дали за приватне часове и половну хармонику како би Босиљка завршила први разред, јер је у школи одсјек хармонике уведен сљедеће године. Љубинка је слиједила њене стопе. 

Инструменти су јако скупи, Босиљкина хармоника је око 10.000, а Љубинкина око 8.000 евра, полован клавир је 3.000 марака. Да би све то пратили, продали су плац код Београда, а отплаћују и три кредита.

Никада нису имали подршку од друштвене заједнице, плаћали су сами котизације и превоз на такмичења, а ни данас дјеца немају стипендије. 

- Нисмо материјалисти и схватили смо шта је најбитније, а то је успјех наше дјеце. Осјетили смо кроз живот да, кад баш желиш нешто добро својој дјеци, некако ти се и поклопи све, отворе се нека врата. Муж ће кредите отплаћивати до пензије, али највећа сатисфакција је њихова срећа и успјех - закључује Славица.

Поносни родитељи

- Када је једно дијете талентовано, то је непроцјењиво, када их је двоје, срећа је дупло већа, али када имате троје дјеце и сви су музички надарени, при томе одговорни и савјесни, онда је наша радост немјерљива, а успјех загарантован - каже поносна мајка Славица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана