Произвођачи ракије у БиХ: За 50 литара не исплати се ни ложити ватру, а камоли упослити казан

Ако живите на територији ФБиХ и планирате пећи ракију, тешко да ћете је моћи “развући” на годину дана ако заживи Закон о јаким алкохолним пићима. Преднацрт који планира федерална Влада, ограничава производњу за употребу на 20 литара чистог алкохола годишње по домаћинству, односно на 50 литара јаког алкохолног пића. Образложење – хармонизација за законодавством Европске уније, преноси БХРТ.

Слободанова “Царица” из Источног Сарајева окитила се златним и сребрним медаљама у БиХ и Србији. Производи је за своје домаћинство, а посебно задовољство је дијелити крушку, шљивовицу и дуњевачу са комшијама и пријатељима. За 50 литара ракије годишње, каже, не би се исплатило ни ложити ватру, а камоли упослити казан.

Сваки домаћин дневно да има потрошњу неку од 0,30 литара, на годишњем нивоу мора потрошити неких 150 до 160 литара за своје потребе.

-Имају и поклони, наравно пријатељима, тако ја гледам за своје потребе радим. Имам доста пријатеља, доста колега који сврате. Па, дневно се зна овдје попити казан и по ракије - каже Слободан Маунага из Источног Сарајева.

Из Министарства пољопривреде Српске кажу да су свјесни да ће до усклађивања са ЕУ законодавством морати да дође, али за сада не размишљају о ограничавању производње ракије за физичка лица.

“Свако физичко лице тренутно није ограничено у погледу произведених количина, уз напомену да је законским одредбама забрањено стављање произведених количина у промет, те је исте забрањено излагати на сајмовима, презентацијама, туристичким манифестацијама”, поручују из овог Министарства.

Породица Сабљић из Дрвара годинама прави производе од дрењина  шумског дрвета – ракију, ликер, пекмез и сок. Дуго су се борили за регистрацију свог газдинства, али и заштиту и пласман производа од дрењина на тржиште, углавном сами. Имају и пуно комшија који то раде само за своје потребе.

-Некако ми се сам тај преднацрт фокусирао малтене на сваког човјека у Федерацији који то жели да прави за своје потребе. Ја сам негдје сигурна да ће се тај преднацрт дефинитивно кориговати, и већ видим да постоји сада доста сугестија од стране они који раде ту производњу и оних којима је струка да израђују такву врсту закона. Ја вјерујем да ће он далеко, далеко другачије изгледати -каже Јованка Сабљић из удружења “Буди здрав ко дрен” из Дрвара.

Из Дирекције за европске интеграције појашњавају да се Босна и Херцеговина преузимањем Споразума о стабилизацији и придруживању обавезала на усклађивање са ЕУ прописима у области пољопривредне производње. Наглашавају да циљ није ограничавање права појединаца или традиције, него регулисање производње у комерцијалне сврхе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.