Повратничка српска села у Ливну у 21. вијеку без струје

Према ријечима повратника, послије Одбрамбено-отаџбинског рата девастираним селима доњег Ливањског поља обновљена је електроенергетска мрежа и тако је створен један од битних предуслова за повратак.

Међутим, иако је то било предвиђено пројектом финансираним норвешком донацијом, струја никада није стигла у већи дио села Чапразлије и један дио села Прово.

У родно село Чапразлије надомак Ливна послије радног вијека проведеног далеко од Ливањског поља вратио се Душко Радић, који не крије ни љубав и радост према огњишу иако је у мраку у 21. вијеку јер у нову кућу не може да прикључи струју.

- Прије неколико година почео сам да градим кућу у Чапразлијама, гдје сам се вратио коријенима. Кућу сам направио својим рукама, ничију помоћ нисам тражио. Сада, када би требало да се уселим и уживам, не могу да прикључим струју - рекао је Радић.

Богдан и Гордана Мрвић су међу онима који су Сурчин и Београд замијенили за родно село Прово.

- Кућу смо изградили и вратили смо се да овдје живимо ја и жена. Овдје нам је најљепше. И башту смо посадили. Али како живети без струје - питају се Мрвићи.

Много пута до сада су повратници куцали на разна врата покушавајући да добију струју, али су увијек остављени на "неко чекање и обећање".

- Можете ли замислити како је то да из мрака гледате села и засеоке који свијетле око вас? Не тражимо много, само струју, која је потребна за достојанствен живот у 21. вјеку - рекао је Богдан Мрвић Срни.

У дијеловима Прова и Чапразлија тренутно је петнаестак кућа које су обновљене или се обнављају, али не могу да се прикључе на електро-мрежу, што је један од великих проблема у селима подно Динаре.

- Ишао сам у електродистрибуцију, направили су предрачун за постављање нисконапонске мреже и једне трафостанице, али и то неко мора да плати. Општина Ливно је конкурисала за та средства код федералног Министарства за расељена лица и избјеглице и сад чекамо да видимо шта ће бити. Чекамо, и чекамо, а вријеме пролази - рекао је Срни Душко Радић.

Из Удружења "Огњена Марија Ливањска", које окупља расељене Србе из Ливањског поља, апелују да институције помогну свима који би да се врате у ова села.

- Према нашим сазнањима, за електрификацију преосталих дијелова Чапразлија и Прова потребно је неких 67.000 евра. То стварно нису нека велика средства. Али, више од 20 година дио ових села због нечега чека да у њима засија сијалица - рекла је Срни предсједник Управног одбора Удружења Гордана Достанић.
Према њеним ријечима, општина Ливно је поднијела захтјев федералном министарству, али није издвојила средства за суфинансирање пројекта електрификације, што тражи то министарство.
За повратнике је то, како је рекла, као борба са вјетрењачама, јер од свих надлежних траже да овај проблем буде ријешен и да се обезбиједе средства за електрификацију.

- У Прову и Чапразлијама се обнавља још покоја кућа, а мјештани се питају колико ли ће још да живе у мраку - истакла је Достанићева.
Кривудавим путевима који воде у села Ливањског поља, гдје није важно када ћеш доћи само да дођеш, гдје се бура са Динаре заустави, а Сунце је исто лијепо и када излази и када залази, Срби су, иако су страдали, увијек остајали и борили се за оно што највише воле, а то је завичај.

И сада српски повратници са надом и вјером остају у мраку и даље чекају нека љепша сванућа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.