Породица Ујић узгаја поврће на природан начин: Слабо зарађујемо али се здраво хранимо

Сретен Митровић
Породица Ујић узгаја поврће на природан начин: Слабо зарађујемо али се здраво хранимо

РОГАТИЦА - На имању у рогатичком селу Подгај узорни пољопривредници Ујићи у пластеницима али и на отвореном производе поврће и расаде искључиво на природан начин, штитећи тако своје, али и здравље свих осталих до чијих трпеза њихови производи стижу.

Почели смо, почиње причу Слађана Ујић, 2004. године са једним пластеником од 125 квадрата, а сада имамо три са 315 квадратних метара површине и капацитета до хиљаду садница различитог поврћа.

- Пошто се наше село налази на надморској висини од око 700 метара гдје се јављају касни прољећни и рани јесењи мразеви, ми углавном у пластеницима узгајамо парадајз, паприку и краставац уз нешто јагода. Наша оријентација је производња за властите потребе. Уз оно што породично потрошимо доста произведеног поклонимо родбини, пријатељима и познаницима и нешто ситно продамо путем пиљарница у Рогатици - каже Слађана која је задужена за фине радове у пластеницима и врту, док је супруг Војко задужен за рад са мотокултиватором и обавља остале, теже, послове.

С обзиром на то да њихови производи на тржиште долазе прилично касно, односно у вријеме кад је велика понуда и цијене најниже, Ујићи кажу да остварују малу зараду коју углавном не наплаћују одмах, него остављају на штек што добро дође да се домаћински снабдију за крсну славу Светог Николу.

- Иначе ми не умијемо “правити паре” па чак и из три пластеника пред кућом. Али, зато на трпези имамо здраву, природну храну не само током љета, него цијеле године. Наша оријентација је прерада поврћа, па је, на примјер, у нашој зимници сваке године и до 150 тегли и других посуда у којим су прерађени или кисељени парадајз, паприка, краставци и друго поврће, јер ми још на скоро два дунума земље на отвореном узгајамо кромпир и све друге повртларске културе овог нашег поднебља - каже Слађана. Оно гдје се може узети која пара више је производња расада.

- Ове године, чини се, да смо имали и 15.000 струкова садног материјала, продало би се и што је значајно све на прагу, пред кућом - додаје Слађана.

Пуно пажње Ујићи поклањају здрављу земље и биљака. Хемија је такорећи непозната, али зато је ту стерилизовано кокошије гнојиво, коприва, сода бикарбона, прашак за пециво, босиљак, кадифице, невен.

- Ту је и луг од сагорјелог дрвета, физичко уништавање кромпирове златице и друга “домаћа” средства заштите. Хемија долази само у крајњој нужди - истиче Слађана, чији пластеници и врт могу бити узор, посебно онима који тек почињу да се баве пољопривредном производњом.

Василија, једна од двије кћерке Слађане и Војка, недавно је дошла кући са дипломом дипломираног инжењера пољопривреде. Уз редовни посао у Средњошколском центру “27. јануар” у Рогатици, она умногоме стручно помаже родитељима у пластеницима и око врта.

- Много нам то значи. Њеном заслугом доста тога смо промијенили у раду око узгоја поврћа, од расада до бербе и зимског чувања произведеног - поносно казује Слађана.

Удружење

Слађана Ујић је и предсједница Удружење жена “Сноп” из Гучева које је формирано 2005. године.

 - Основни задатак нашег удружења је да кроз примјену различитих пројеката брине о економском јачању жена и квалитета живота у руралним подручјима какво је и подручје Гучева, односно цијеле општине - каже Слађана.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана