Отвореност ка промјенама помогла одржању кинеске традиције дуге 5.000 година

Гледићева је истакла да је прагматичност друга карактеристика која је томе допринијела, наводећи као примјер реченицу кинеског државника и творца економскх реформи Денг Сјаопинга "Није важно да ли је мачка црна или бијела ако лови мишеве".

Као веома битне елементе она је навела и меритократију – имајући у виду да је грађење лидера у Кини веома битно, затим "уређени хаос" са фокусом ка одрживим правима и слободама, "што чини Кину Кином", те дугорочну оријентацију која је срж јер се садашњи тренутак види као корак.

Она је подсјетила да је "Стратегија зараћених дражава" из петог вијека прије нове ере Кину означила као мјесто кинеске или сино-културе.

Према овом дјелу, Кина је мјесто гдје живе интелигентни и мудри, гдје се налазе сва бића и корисни алати, гдје мудраци и они достоји воде, гдје се исказују милост и исправно понашање, гдје се користе Књига Поезије, Историје, Ритуала и Музике, гдје се испробавају различите идеје и технике, гдје долазе људи из далека да посматрају и гдје се чак и други (не-кинески) народи понашају како треба.

Гледићева је на онлајн предавању "Од древне до савремене Кине: шта значи традиција дуга 5.000 година", у организацији Конфуције института Универзитета у Бањалуци, подсјетила на историјски ток развоја Кине, указавши на писања Сжма Ћиена из династије Хан у првом вијеку п.н.е. Према Сжма Ћиену, почетак Кине је негдје 3.000 година прије ове ере и Кина потиче од "три врховна владара и пет царева".

У овом предавању представљен је преглед поимања Кине кроз историју и у различитим интелектуалним традицијама - од саме Кине, преко других земаља Азије, Америке, Европе, те су приказани елементи на којима се заснива континуитет кинеске традиције. Ако се говори о ритуалима, та традиција је дуга 7.000 година, ако се говори о градовима - дуга је 5.000 година, ако је ријеч о династијама - онда је дуга 4.000 година, ако је ријеч о писму - дуга 3.500 година, ако је ријеч о оснивању - онда је дуга 2.100 година, ако се говори о држави - онда је дуга 2.000 година, а ако се говори о идентитету и суверенитету - онда је ова традиција дуга 150 година.

Гледићева се путем истраживања и међународне сарадње бави питањима савремене Кине и њених односа са другим земљама, посебно Србијом, а у наставном раду настоји да комбинује принципе критичког мишљења и истраживачке праксе у учењу кинеског језика.

Претходно је Гледићева 1. јуна одржала предавање "Савремени синолози: студије Кине и кинеског језика у 21. вијеку", у организацији Конфуцијевог института Универзитета у Бањалуци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.