Откриће научника из Бањалуке: Додирима биљака до здраве хране

Марковић, који је тренутно на постдокторским студијима на Шведском универзитету пољопривредних наука у Упсали, од 2009. године се бави испитивањем комуникације коју поједине пољопривредне културе остварују уколико се сију једне поред других. Он истиче да биљке стално шаљу и примају сигнале који им омогућавају да међусобно комуницирају о окружењу у којем расту. До овог сазнања дошао је када је на Шведском институту пољопривредних наука са ментором Велемиром Нинковићем за потребе доктората спровео истраживање на интеракцији између кукуруза и пасуља путем додира. Они су симулирали додир биљке тако што су шест дана, по један минут, њежно додиривали листове уз помоћ четкице за шминкање.

- Биљка која је додиривана била је краћа по висини, имала је смањене лисне површине и већи коријенов систем. Чим је осјетила да је неко додирује, добила је сигнал о потенцијалном конкуренту и своју биомасу пребацила у коријен како би се боље укоријенила и на тај начин имала приступ већој површини земљишта и добијала више хране - објаснио је Марковић. Додао је да, осим што развијају умјерену крошњу, биљке упозоравају своје комшије о нападу инсеката и биљних ваши, чиме се формира комплексна комуникациона мрежа.

- Биљке не могу побјећи кад осјете опасност као што могу људи и животиње, али су и те како способне да се одупру и прилагоде изазовима у окружењу. Тако су додириване биљке мијењале волатилне материје које стално испуштају у окружење. Комшије биљке која је додиривана су на основу тих испуштених мириса препознале да постоји опасност и припремиле се. Те мирисе су осјетиле и биљне уши, па су тако додириване биљке имале од 15 до 20 одсто мање ушију - рекао је Марковић и додао да је и прављење сјене један од сигнала и начина комуникације биљних врста.  

Његов циљ је да ова сазнања нађу практичну примјену у пластеничкој производњи.

- Третман на додир је врло једноставан и покретним платформама у стакленицима би се могао третирати велики број биљака, што би смањило појаву инсеката, употребу пестицида и донијело здравије плодове. У времену када тежимо здравој храни ово је прави начин да се утиче на смањење присуства штетних инсеката у гајеним условима - рекао је Марковић. Додао је да би овај третман био идеалан за произвођаче органске хране, али да треба истражити које биљне врсте функционишу између себе.

- Комуникација не може бити остварена између било којих биљака. Треба повезати биљке са добрим емитерима и биљке које су добри примаоци. Тек слиједи истраживање да пронађемо што више комбинација биљака које могу међусобно комуницирати - рекао је он.++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.