Одржани "Пети Дрински књижевни сусрети"

На овим сусретима представљен је "Зборник кратких прича и пјесама" у издању зворничке издавачке куће "АСоглас издаваштво" у који је уврштено више од 150 радова аутора из ове три земље.

Уредник "Зборника кратких прича и пјесама" Дејан Спасојевић рекао је новинарима да је на конкурс за ове сусрете стигло више од 200 радова из свих књижевних категорија.

Подсјетивши да је конкурс био расписан почетком априла и трајао до краја маја, Спасојевић је рекао да је жири, који броји 11 чланова, имао доста посла и одабрао најбоље радове.

Спасојевић, који је и директор "АСогласа", рекао је да су ови књижевни сусрети успјешно организовани у условима пандемије вируса корона и да је организатор - Издавачка кућа "АСоглас издаваштво" водила рачуна о свим епидемиолошким мјерама које су на снази.

Предсједник жирија Миомир Милинковић из Београда сматра да је ово вриједна умјетничка манифестација која показује да је књижевност универзална умјетност која не познаје границе.

-Ови књижевни сусрети говоре заправо да је Дрина артерија која нас спаја с једне и друге обале и у томе тај скуп добија на симболици живота, на пројекцији заиста једне ширине - рекао је  Милинковић, који је и универзитетски професор.

Говорећи о учесницима конкурса за ове сусрете, Милинковић је истакао да је пријатно изненађен, прво по броју кандидата који су послали радове, јер је 116 збирки поезије било у конкуренцији, од којих је двадесетак могло да уђе у 10 првих, а само три су награђиване, док је 10 похваљено.

-Обрађен је врло широк спектар тема и мотива социјално-протестне, религиозне, љубавне у ширем смислу, што је вјечна тема поезије присутна у садржају тих збирки - рекао је Милинковић, који је и предсједник Књижевног друштва "Сунчани брег" из Београда.

Бошко Ломовић, предсједник Жирија за избор рукописних збирки приповједака, истакао је да се без књижевне мисли не може ни у вријеме пандемије.

Према његовим ријечима, да би се сагледао квалитет приспјелих радова, требало је прочитати 52 рукописне збирке са негдје око пет хиљада страница.

-Међу те 52 рукописне збирке било је свакојаких, али је било и изузетно добрих радова, па је жири, уз сагласност са издавачем, додијелио више награда него што је било предвиђено конкурсом - рекао је Ломовић.

Црногорски књижевник који живи и ради у Бечу Петар Милатовић нагласио је да су ови књижевни сусрети прерасли локални карактер и да су постали познати широм српских земаља и у расејању.

Милатовић је говорио и о својој књизи поезије објављеној за ове сусрете "Из пера Пера од Острога".
Прошле године ови сусрети нису одржани због пандемије вируса корона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.