Објављена књига о свештенику Вукашину Сировини: Записи о Крњину сачувани од заборава
БАЊАЛУКА - Књига "Вукашин Сировина (1900-1942), биографија, етнографски и историјски чланци", коју су приредили Дамир Кљајић и Горан Легеновић, објављена је издању Истраживачког центра (ИЦ) "Искон" из Бањалуке гдје истичу да је она објединила све чланке некадашњег свештеника Српске православне цркве, Мостарца који је службовао у добојском селу Велика Буковица.
У првом дијелу књиге су информације о његовом животу - о породици, просвјетном и културном раду у Великој Буковици те прогону за вријеме Другог свјетског рата.
- Свештеник Сировина писао је о многим етнографским и историјским темама, о обичајима - коледавцима, крсном имену и курбану те о народној ношњи, манастиру Детлак, Добоју. Највише његових текстова односи на Крњин, односно област између ријека Укрине, Босне и Усоре. Сировина је међу ријеткима који су истраживали овај крај, па су између осталог и због тога његови текстови, и поред одређених недостатака, занимљиви и значајни и данас - истакли су приређивачи.
Рецензент књиге Слободан Наградић, навео је да је „прије свега, вриједност ове публикације у томе што је то прва књига која је у цјелини посвећена елаборацији неколиких тема које се односе на један мањи дио средње Босне, а то је Крњин.
Садашњи свештеник из Велике Буковице Чедо Јокић у предговору књиге навео је да је „пред читаоцем један маркантан примјер српског свештеника из периода Краљевине.
- Тако видимо да је отац Вукашин, поред оног основног али и најважнијег - а то је свештенослужење, био и вјероучитељ, писац и истраживач, официр и војни свештеник, чак и политичар – истакао је Јокић.
Нада Бањанин Ђуричић и Сандра Вучковић, унуке свештеника Вукашине Сировине помогле су прикупљању грађе за ову књигу. Бањанин Ђуричић, која је и аутор текста у овој књизи, под називом Умјесто поговора: „Мушкатле мог детињства", истакла је да је овом приликом сазнала многе нове информације о својој породици.
- Читам, чудим се и радујем се. Нисам знала да је мој деда био ангажован на обнови и изградњи, не само црквених објеката, већ и школа, гробаља, чак и воћњака – да није био само угледни свештеник, већ филантроп и прави активиста, свесни савесни грађанин који чини хумана дела у правцу општег добра; да је поштовао различитост, подстицао интеркултуралност – нагласила је Бањанин Ђуричић.
Средства за штампање књиге обезбиједио је Републички секретаријат за вјере.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
Galerija
