Обиљежен вијек цркве у Крнићима

Срна
Foto: Срна

СКЕЛАНИ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је у присуству неколико десетина вјерника служио Свету архијерејску литургију поводом славе и стотину година постојања Цркве Светог пророка Илије у Крнићима код Скелана у сребреничкој општини.

Као и у Другом свјетском рату и у посљедњем рату у БиХ црква у Крнићима била је оскрнављена, али је она обновљена и данас освештана - иако се још нико није вратио да живи у овом похараном и уништеном селу.

Вјерници из Крнића, који су прије рата одселили из овог села у Србију и они који су у посљедњем рату избјегли, смогли су снаге и средстава да обнове богомољу.

Митрополит Хризостом честитао је вјерном народу Крнића за оданост својој цркви, вјерности и вољи коју су показали обнављајући овај свети храм и позвао их да се враћају у своје село, да уређују, обнављају и оживљавају имања и поврате живот у овај живописни крај.

Он је истакао да је подручје Сребренице вијековима важило као духовни извор православља у којем је живјело вјерно православно становништво и познато је по великом броју цркава и манастира још из ранохришћанског и средњовјековног периода.

Митрополит Хризостом је истакао да су у ратовима и бунама богомоље рушене и спаљиване, али су остале легенде и топоними црквиште и црквина на више мјеста у овој општини, која указују да су ту некада биле цркве.

На једном од тих црквишта, на брду Боровац изнад села Ораховица, 2016. године су откривени остаци ранохришћанске цркве из шестог вијека.

То археолошко налазиште касније је уређено, конзервирано и наткривено, односно заштићено од климатских утицаја, уз надзор и према упутствима стручњака и јуче је освештано звоно и служена прва Света архијерејска литургија на том уређеном црквишту, уз присуство великог броја вјерника.

Митрополит Хризостом најавио је да ће се у будућем периоду радити на истраживањима и откривању остатака ранохришћанских и средњовјековних цркви на сребреничком подручју које најбоље осликавају њен идентитет и континуитет егзистирања православља и живота српског живља на овом простору који је и у најтежим условима градио и скривао своје богомоље у брдима и шумама овог краја и одолијевао разним поробљивачима и прогонитељима православља.

Након богослужења и избора црквеног кума, литија је обишла око храма, а потом је услиједио заједнички ручак који су припремили расељени становници Крнића, као и народно весеље.

Ово српско село напале су муслиманске јединице из Сребренице и околних села и спалиле 5. јула 1992. године у поподневним часовима. Тог дана убијено је 17, од укупно 24 погинулих мјештана овог села у посљедњем рату, а свих 17 убијених били су цивили.

Између осталих, убијен је свештеник Бобан Лазаревић док је обављао вјерски обред, затим стари пензионисани учитељ Васо Парача, директор школе Раде Тримановић, а међу жртвама је било шест жена.

За овај злочин никада нико није одговарао.

Село још није обновљено нити се неко од предратних становника вратио да ту живи, али су мјештани обновили храм око којег се окупљају на дан обиљежавања страдања села и на Илиндан, када је црквена слава коју обиљежавају упркос томе што су сви становници села још расељени и у избјеглиштву.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана