Николетић: Ништа на планини Козари више неће моћи бити урађено без одлуке парка

- Горе се од сада ништа неће моћи урадити без јасне одлуке и става управе Парка. Ко год горе егзистира, сасвим је природно и логично да сарађује с Парком и поштује одлуке Парка које ће бити у корист свих, али које никако не смију бити на штету Парка - рекао је Срни вршилац дужности директора Националног парка Козара Божидар Николетић.

Према његовим ријечима, угоститељи, планинари, ловци, скијаши, удружења грађана, спортисти, рекреативци, извиђачи и сви други субјекти на Козари су, условно речено, подстанари.

- Ми не желимо да их прескочимо, али морају се прилагодити Парку, а не Парк њима. Такође, кад су у питању јединице локалне самоуправе, не може само Приједор носити ни терет, а ни бенефите у вези са Парком. О будућности Парка разговараћу с градоначелницима и начелницима најприје Градишке и Козарске Дубице, чије се територије, као и Приједор, граниче с Парком, а потом и Бањалуке, Новог Града и Костајнице које гравитирају Козари - поручио је Николетић, који је крајем децембра преузео дужност првог човјека Парка.

Повећање броја посјетилаца забиљежили су сви национални паркови у региону, а неки и удвостручили, усљед ограничења путовања у години короне. Тако је НПК имао рекордних 134.000 посјетилаца, за око 4.000 више него у 2019. години. Податак није потпун будући да нису прецизно регистровани уласци ни из правца Градишке, гдје се ових дана поставља наплатна рампа, а ни из правца Козарске Дубице гдје је до манастира Моштаница пут асфалтиран, а даље је шумски пут који могу користити теренска и теретна возила и који би се с релативно мало улагања могао оспособити и за путничка возила.

- Ми у овој години планирамо да дио те дионице која је у саставу Парка наспемо и уредимо. Очекујемо да и за дио изван Парка то исто ураде општина и шумарија Козарска Дубица, а потребно је и да се на три мјеста ураде пропусти - навео је Николетић.

Осим тога, у краткорочним плановима су реорганизација пословања у структуралном и персоналном смислу, обнова двају постојећих бунгалова и изградња још једног, санација степеништа, проширење авантура парка, развој инфо центра, адаптација музеја, уређење излетишта и пењалишта, јачање зимске службе, те изградња пута од виле Владе Републике Српске до скијашких стаза чиме би се растеретила и постојећа комуникација и, евентуално, повећали капацитети паркинга.

- На тендеру је изабран извођач и треба да се почне с радовима, али се појавио проблем јер пројектовани пут на једном мјесту захвата скијашку стазу неких пет-шест метара. Ако бисмо то измјштали, онда би нам на другом дијелу знатно поскупио посао јер би били потребни потпорни зидови и доста насипања, а сматрам да би било корисније тај новац уложити у уређење додатних паркинг мјеста дужином овог новог пута гдје год буде простора за то - појаснио је Николетић.

Он је истакао да је пословање Парка у финансијском смислу стабилно, да половину од 1,4 милиона марака годишње обезбјеђује Влада Републике Српске, а половину Парк из властитих прихода као што су продаја улазница, санитарна сјеча и лов, те да се развојни пројекти реализују уз помоћ донаторских средстава и у сарадњи са Фондом за заштиту животне средине, Развојним програмом УН, Агенцијом за економски развој града Приједора "ПРЕДА-ПД", туристичким организацијама...

- На тај начин постижемо одрживост и, условно речено, мања улагања. За све дугорочне планове, било по важећим просторним и регулационим документима било да се они ревидирају, потребна је укљученост свих субјеката – Владе и ресорних министарстава, околних локалних заједница, страних донатора и озбиљних инвеститора, будући да се само капиталним инвестицијама може знатно повећати искориштеност капацитета Козаре која је сада на свега око десет одсто - нагласио је Николетић.

Једини хотел на Мраковици је у стечају и траже се потенцијални инвеститори, а у експанзији је велнес туризам који Козари недостаје и који би створио врхунску дестинацију у комбинацији са оним што она већ има – природна богатства флоре и фауне, богато историјско насљеђе, домаћу гастро понуду и спортско-рекреативне терене за бицклизам, планинарење, квадове...

- Тај однос краткорочног и дугорочног улагања лијепо се види на примјеру лова гдје су нам приходи минимални, колики би могли бити, а од 16.000 хектара укупне површине Парка ловити се не смије само на 4.000 хектара у меморијалној зони. На 12.000 хектара ловити смију групе од седам 14 ловаца по цијени од 300 КМ по дану, а, рецимо један одстријељен срндаћ је 625 КМ. Међутим, ми од инфраструктуре имамо само двије чеке - навео је Николетић.

Он је додао да је наложио постављање нових чека и уређење плоха дјетелине гдје би тај срндаћ изашао, као и да би се ловишта могла нудити Нијемцима, Аустријанцима, Норвежанима и Италијанима.

- То је оно што ми можемо сами, али нам треба помоћ за све остало што морате имате ако желите привући странце. То су ловачки дом за смјештај минимално 20 људи, са дневним боравком и саунама, кућице за псе, јер они их не држе у гепеку, ветеринара на располагању 24 сата... Е, то већ не можемо сами и зато је кључна спрега свих субјеката којима је у интересу да се Козара развија као туристичка топ дестинација за свих 12 мјесеци у години - закључио је Николетић.

Он је додао да планина са 806 метара надморске висине нема много сњежних дана у години, као и да је за викенде прије отварања скијашке сезоне по пет до шест хиљада људи долазило на Козару, једнако колико и када је скијање у јеку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.