Неуморни прсти слијепог музичара из Српца Дејана Ристића уписали на листу чувара традиције

Дејан Јовичић
Неуморни прсти слијепог музичара из Српца Дејана Ристића уписали на листу чувара традиције

СРБАЦ - Неуморни прсти слијепог музичара Дејана Ристића (38) из Српца, који већ три деценије гаји љубав према хармоници, подарили су љубитељима изворне музике два народна кола која ће по свом квалитету засигурно обогатити српски мелос.

Иако су му се ноте годинама врзмале по глави, тек сада је одлучио да сними музички запис и сачува их за вјечност уписујући се тако у листу чувара традиције и обичаја нашег народа.

Инспирација за коло под називом “Дејанова чигра” родила се још прије двије деценије док је “Дејанов Д-дур” први пут засвиран прије двије године, али је тек недавно заокружен у потпуну цјелину.

- “Чигру” сам компоновао још 2003. године док сам похађао средњу школу за слијепа и слабовида лица у Дервенти. У то вријеме био сам свјеж инструменталиста који је тек завршио нижу музичку школу. Веома је захтјевна за одсвирати и носи елементе народних мелоса Русије, Украјине и Пољске, као и земаља бивше Југославије. То су људи знали препознати па сам свирајући је на једном музичком фестивалу у Градишци однио прву награду жирија и публике - присјећа се Дејан.

Друго коло комбинација је шумадијског и старобосанског мелоса, што је, по његовим ријечима, више пријемчиво за публику јер позива на игру и весеље.

- “Чигра” је више обојена класиком, док је “Д-дур” једноставнији и људима се више допада на прву. Пјесме сам снимио у прелијепом амбијенту Крупе на Врбасу и етно-села “Укрински рај” у Прњавору, а урадио сам за њих и аматерске видео-спотове. Велика ми је жеља да снимим и ауторску пјесму “Стари кестен” за коју сам инспирацију пронашао једући кестење на србачком вашару и остао будан до пола ноћи како бих за њу написао текст. У њој се појављујем и као вокал - каже Дејан.

Талентовани младић, који је слијеп од рођења, прије неколико година је компоновао и властито “Влашко коло” али га до данас није снимио.

- Помоћ у изради нотног записа пружила ми је наставница из музичке школе Сњежана Мрђа која ми је много помогла у музичком образовању. Нисам имао често прилику да га свирам у јавности, па је недавно дошла једна телевизијска екипа са жељом да одсвирам једну дионицу, и тада сам схватио да сам га заборавио. Да је неко у том тренутку узео ноте и одсвирао мали дио, вјероватно бих се присјетио. Зато се и родила потреба да своја инструментална дјела сачувам и овјековјечим - истиче Дејан.

Први пут узео је хармонику у руке са седам година и од тада је не испушта из руку. Свира углавном за своју душу, а понекад и на породичним и другим слављима. Често га зову и из Удружења родитеља и дјеце са посебним потребама “Извор”, са којима је недавно био први пут на мору у Игалу.

- Често носим са собом хармонику и знало се десити да на вјенчањима и другим весељима, на којима свирају музичари, дође до прекида електричне енергије па ускочим умјесто њих да одржим атмосферу. Недавно сам набавио и клавијатуре па се сада усавршавам и на овом инструменту и већ сам имао пар наступа на прослави пунољетства и другим весељима - рекао је Дејан.

Његова жеља је да млади што више изучавају свирање хармонике која ће, по његовим ријечима, увијек остати популарна у народној музици. Међутим, иако у Српцу дјелују школе гитаре, виолине, клавира и других инструмената, још нема довољно интереса за школу хармонике.

- Уколико би таква врста едукације некада била покренута у Српцу, стојим на располагању са својим знањем и искуством - рекао је Дејан.

Професор без посла

Дејан је завршио Филолошки факултет у Бањалуци и стекао звање професора енглеског језика и књижевности. Тренутно је незапослен, а повремено за хонорар одради неколико текстуалних превода за појединце и фирме из земље и иностранства.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана