На Романији запаљене “Петровске лиле”

Слободан Комленовић у насељу Соколачке њиве, који је дочекао дјецу са “лилама” понудивши им слаткише испред своје породичне куће, каже да га је пјесма “лилоноша” на тренутак вратила у срећно дјетињство.

У његовом родном селу Цврчићи код Сокоца, прича за Срну , “лиле” су се увијек носиле вече уочи хришћанског празника Петровдан уз пјесму “Лиле траже кајмака”, што је значило да “планинке” - домаћице које су припремале кајмак у својим колибама-мљекарицама, треба да их дарују кајмаком на корици хљеба.

Он се присјећа да се тако радило у свим селима на Романији, док су дјевојчице прије ношења “лила” кроз село плеле вијенчиће од петровца и уз пратњу мајки и бака украшавале двене чанке и карлице са млијеком од кога је припреман сир и кајмак.

Комленовић додаје да су “лиле” некада прављене од свежња лучевог боровог дрвета или суве коре од брезе, који се жицом причврсти на дужи штап, док се у новије вријеме све више користе купљене “лиле” у којима пламен настаје сагоријевањем петролеја.

“Такмичили смо се чија ће жлилаж дуже и боље горјети и имати већи пламен, јер смо тумачили да ћемо тако бити срећнији у тој години до наредног Петровдана”, истиче Комленовић.

Он наводи да данас није битно каква је “лила”, савремана или она из стара времена, али га веома радује да се овај лијепи обичај сачува.

Комленовић напомиње да су се некада у селима, након што са “лилама” обиђу око штала и торова за стоку, мјештани окупљали на неком од узвишења у селу и ту остајали до касно у ноћ.

Према његовим ријечима, пламеном “лиле” тјерали су се сви “зли духови” од куће и огњишта.

“Једно од тумачења везано је и за вријеме када се ватром жлилаж, које су често остајеле код штала или торова са стоком, тјерали и застрашивали вукови и тако штитила стока”, присјећа се саговорник Срне.

Комленовић наглашава да му је посебно драго што су дјеца прихватила овај лијепи обичај и што знају да се радују малим поклонима, за труд око прављења лила.

Он сматра да је далеко боље да дјеца носе “лиле” кроз насеље уз пратњу неког од старијих комшија и што се лагано заборавља пракса од прије десетак година када су се “петровске ватре” палиле и млади окупљали око запаљених гума од аутомобила, што је имало низ посљедица по окупљене и саму животну средину.

Комленовић је изразио задовољство што се вечерас на скоро свим узвишењима у близини Скоца виде “петровске ватре” и на тај начин чува традиција сеоских домаћинстава, углавном сточара на Романији који су на све начине покушавали заштити своје “благо” /стоку/ и огњиште од сваког зла.

“У том свјетлу су ова наша дјеца узраста од шест до 15 година вечерас посјетила скоро сваку кућу у насељу, уз пјесму којом се на тренутак забораве све наше невоље, а псебно ова која нам је дошла на крају зиме са вирусом корона”, напомиње овај Сокочанин.

Осмогодишњи Михајло је један од дјечака који носи “лилу” кроз насеље, а каже да зна да “лиле” доносе срећу за сваку кући пред коју дођу “лилиноше” и из које добију поклон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.