На имању Ковачевића у рогатичком селу Гуждељи: Сунце пробудило пчеле из зимског сна

У зиму су ушли са толико друштава да имају право на подстицаје ресорног министарства, а то значи више од 50 друштава, јер традиционално “због урока”, не откривају прави број. Ковачевићи са задовољством истичу да се у њиховом пчелињаку у селу Гуждељи само једно друштво није јавило на прољећно буђење из зимског сна до кога је дошло због лијепог времена и сунчане друге половине фебруара.

- Ми смо у зиму ушли са јаким и здравим друштвима иако током прошлог љета од већине нисмо узели ни килограм меда а дали смо им, по друштву, 12 килограма сирупа. Уз то, обавили смо и адекватну заштиту од варое и других болести и напасника - прича Здравко, а потврђује Мирко, који је као пензионер више борави у пчелињаку него син који је запослен.

Једно друштво које су зимус изгубили, отишло је, како кажу, њиховом грешком.

- Пошто су код нас углавном ЛР кошнице, десило се да нам је то друштво остало у доњем дијелу кошнице, а већина хране била је у горњем у који се зими пчеле не “пењу” и тако је ова кошница страдала, а мед остао непотрошен, а ми неславно, на нашу штету, прошли још један “курс” из области пчеларства - казују у глас Ковачевићи.

Пред нову сезону још једном су прихранили своја друштва са по једном “погачом” коју су добили као подршку од општине и начелника Милорада Јагодића. Иако календарски зиме још траје, сунце и лијепо вријеме током већег дијела дана измамили су пчеле и оне већ увелико раде.

Здравко каже да се ове вриједне животиње ужурбано враћају у кошнице носећи на ногама “бремена” полена лијеске од кога су прва три-четири рама већ напуњена поленом као неопходним “репроматеријалом” за будуће легла младих пчела.

- Милина је гледати како оне то марљиво и неуморно раде - додаје Мирко, који, ни он сам не зна колико пута на дан, са шеширом, велом за заштиту главе и димилицом тркне да обиђе пчелињак.

Има за то и разлога. Треба, вели завирити у свако друштво и ако затреба још му помоћи којом стимулативном погачом, док не процвјетају прве медоносне биљке.

-  Паралелно радимо и на обезбјеђењу опреме за дочек нових друштава. У том циљу уз помоћ гентер апарата вршимо и производњу матица за властите потребе. Чини нам се да је то сигурније него по њих ићи у неки од репродукционих центара - рекоше Ковачевићи, који су се овим хобијем, како га називају, почели бавити 2014. године.

За бизнис им је још рано иако уз мед све више производе полен, прополис и восак од чијих 30 килограма су зимус направили већи број сатних основа за стара и нова друштва.

- У овом дијелу гучевског краја нема веће употребе пестицида, хербицида и других хемикалија код заштите пољопривредних култура. Овдје, у нашим Гуждељима, је и већа количина разног воћа, ливаде су пуне свакојаких медоносних биљака цвјетача, а и Ракитница је близу па пчеле имају и чисту воду за пиће - вели Здравко.

Воћњак

Ковачевићи уз пчелињак имају велики воћњак у којем доминирају јабуке, посебно црвени делишес, али и домаће, аутохтоне зеленика и канада, које на индиректан начин утичу на медобрање пчела из њиховог пчелињака.

Јесенас су ускладиштили више од 300 гајби јабука за које, нажалост, немају купаца.

- Оде по нека гајба, али то је ситница, па ће највјероватније на крају већи дио отићи у каце за ракију - казао је Здравко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.