Младић из Српца пронашао изузетан археолошки артефакт: Врбас вијековима крио древни чамац

Чамац дужине око 530 центиметара и ширине близу 90 центиметара, био је насукан на обали између Повелича и Бајинаца у такозваном Повеличанском пољу, на неприступачном дијелу Врбаса. Изузетан експонат, какав се ријетко може видјети на овим просторима, пронашао је ових дана сасвим случајно.

- Рибарио сам овим подручјем, гдје често долазим, и иза једног великог пања у приобаљу ми се учинило да је вода донијела неки трупац. Кроз мисли ми је прошло да би могао бити чамац али нисам томе придавао пуно пажње и наставио сам даље пловити обалом. Међутим, када сам прешао на другу страну, схватио сам да се заиста ради о чамцу. И то не било каквом него о моноксилу, израђеном из једног храстовог трупца, што је прави раритет - рекао је Војо.

Одмах је позвао оца, рођаке и комшије који су га лако извукли на обалу, па су га уз много муке успјели неоштећеног довући до куће кроз шуму и растиње.

- Чамац је скоро у потпуности читав. Неки дијелови су и даље чврсти и масивни и прилично је добро сачуван. Ово није први пут да проналазим археолошке артефакте, јер сам прије неколико година пронашао зуб мамута на Врбасу у Бајинцима. Тада нисам знао о чему се ради, па сам га бацио. Али претходно сам направио фотографију и послије су ми многи потврдили о чему се ради - нагласио је Војо који је тренутно незапослен и углавном се бави пољопривредом.

На његов позив, чамац су прегледали и представници Завичајног музеја из Градишке који су потврдили његову историјску вриједност и исказали интересовање да га допреме у музеј и ураде све потребне анализе.

- Узорак ћемо највјероватније послати у Мађарску јер, колико нам је познато, на подручју бивше Југославије нико не ради сличне анализе. Нисмо имали до сада такав чамац у свом власништву и биће нам драго што ће красити наш музеј и бити један од централних експоната - рекао је директор Завичајног музеја Бојан Вујчић.

Он каже да су овакви чамци кориштени у распону од каменог доба па све до почетка 18. вијека и да је у овом тренутку тешко потврдити ком периоду припада пронађени моноксил, али да је стар најмање стотинама година. 

- Ово је такозвана лађа која је служила као рибарски чамац, са унутрашњом преградом, гдје је било мјеста само за једног рибара који је у њега убацивао уловљену рибу. Није пронађено много оваквих чамаца, али свакако један од највећих и најзначајнијих је онај који је изложен у Земаљском музеју БиХ у Сарајеву, дужине 12,5 метара, пронађен на локалитету Доње долине у Градишци - рекао је Вујчић.

У плану је да радници музеја већ данас пребаце чамац у Градишку, како би га осушили и конзервирали, а потом припремили за анализу.

- Врбас и Сава заиста су богати историјским експонатима. Обале су најчешће пјешчане и вода испира наносе, па их локално становништво лако проналази а није ријеткост ни да их рибари често извуку мрежом - истакао је Вујчић.

Сличан чамац, дужине око 4,5 и ширине пола метра, пронашли су прије девет година у кориту Врбаса Драгана и Златко Свобода из Повелича, приликом рибарења на Петковића ади, а тадашње процјене су биле да је стар више од хиљаду година.

 Храстови

Занимљиво је да у Гламочанима код Српца и данас зубу времена одолијева шест огромних храстова који датирају из 16. вијека. Храстови се налазе на имању браће Милоша и Слободана Гогића и преживјели су голу сјечу за вријеме Аустроугарске само зато што је њихов прадјед око њих направио свињац па се створило велико блато због којих им се није могло прићи. Највећи досеже висину близу 50 метара и има обим већи од пет метара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.