Младен Шукало, специјалиста породичне медицине у бањалучком Дому здравља: Задовољан пацијент највеће признање

Милијана Латиновић
Младен Шукало, специјалиста породичне медицине у бањалучком Дому здравља: Задовољан пацијент највеће признање

Бити човјек је сасвим довољно, јер пацијенти то препознају, поштују и награђују лијепом ријечју. И онда када немате адекватан лијек, јер ни медицина није свемоћна, обољелима ће много значити да осјете да желите да ум помогнете и да их разумијете јер охрабрење и нада су подједнако важни.

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” специјалиста породичне медицине у бањалучком Дому здравља Младен Шукало, љекар иза којег су три деценије успјешног рада и који се стручношћу и љубазношћу сврстао међу најомиљеније у граду на Врбасу. То потврђује и податак да је за само три дана регистрације у породичној медицини чак 5.000 Бањалучана изразило жељу да буду баш у тиму доктора Шукала.

- Константно имам око 2.500 регистрованих грађана у свом тиму, али никада никога нисам вратио, без обзира да ли је регистрован код мене или није, у свако доба сам доступан свима и помажем колико могу - истакао је Шукало који је као љекар у вријеме посљедњег рата награђен признањем Крст милосрђа, а прошле године Комора доктора медицине РС прогласила га је најбољим доктором у Српској.

ГЛАС: Како се постаје омиљени љекар међу суграђанима?

ШУКАЛО: Треба се ставити у улогу тих људи којима је потребна здравствена заштита и запитати се како бих се осјећао да је ријеч о мени или некоме ко је мени близак. То је довољно да радите како треба, да не гријешите. Људи то препознају, поштују и награђују лијепом ријечју и осмијехом, а то је највеће задовољство. Задовољни пацијенти су ми водиља кроз цијели живот, то је оно што ми даје снагу.

ГЛАС: Познати сте по томе да одлазите у кућне посјете пацијентима и то радите без икакве материјалне накнаде. Је ли то пут којим треба да иде сваки љекар?

ШУКАЛО: Апсолутно да. Много је околности  у којима је једина опција обољелима кућна посјета љекара. Олакшавајућа околност је то што сам завршио и средњу медицинску школу и радим све послове које ради медицинска сестра, од укључивања инфузије до давања инјекција. У вријеме рата бавио сам се многим областима од интерне медицине до хирургије. Радећи у дјечијем диспанзеру ушао сам у једну нову област којом се и дан-данас бавим. Бебе које сам некада лијечио сада су одрасли људи који доводе своју дјецу код мене и то је велико задовољство. Кроз тај континуитет лијечења, боље се упознајемо, и сигурно је и за пацијенте олакшавајућа околност када знају да ме могу у свако доба позвати, да могу рачунати на кућну посјету. Човјек се једноставно роди такав да не размишља о материјалном интересу већ само жели да другима олакша патњу и буде на услузи. У рату сам лијечио и заробљенике “на другој страни” они су о мени писали пјесме које и данас чувам, као и наши борци и рањеници. Кроз читав свој радни вијек водио сам се тиме да за мене постоје само људи, једнаки и на тај начин приступам свима. Ја свој живот не могу другачије ни замислити. Док год имам снаге радићу тако.

ГЛАС: Свако вријеме у којем сте радили носило је неке нове изазове. Колико је тешко радити данас, у вријеме пандемије вируса корона?

ШУКАЛО: На почетку каријере сусретао сам се са тешким ратним повредама, честим смртним исходима и то је био специфичан период. Изазов је био радити и са бебама али љубав, воља и жеља да помогнете надвладају све потешкоће. Услиједиле су године рада у породичној медицини, додатна усавршавања и едукације, а као најбољи специјализант боравио сам и у Канади. Иако су ту знање, искуство, пракса, када нас затекне оваква ванредна ситуација схватам да имамо још много да учимо. Ово је комплексна ситуација јер осим пружања здравствених услуга грађанима за њихове уобичајене проблеме, одједном морате изнаћи могућности да лијечите и оне који се боре са “ковидом 19”. Много је позива грађана који траже савјете и помоћ, а оно што свима кажем јесте да је превенција нужна јер сигурно даје резултате у смањењу броја инфекција. Постоји диспропорција између страхова и панике коју грађани имају и њиховог осјећаја потребе да истога тренутка ураде све прегледе што је физички неизводљиво, због чега је стрпљење кључно. Уколико се појаве благи симптоми, треба да остану у кући пију доста течности, снижавају температуру и јаве се своме љекару за даља упутства. Уколико се сви будемо држали тога смањићемо притисак на здравствени систем а помоћ ће добити сви који је требају. Потребно је разумијевање јер је и здравственим радницима све ово ново.

ГЛАС: Ви сте и кандидат СНСД-а за одборника у Скупштини града Бањалука. Како сте се одлучили на тај корак и за шта ћете се залагати?

ШУКАЛО: Нисам могао да не препознам колико је много урађено у протеклом периоду за Бањалучане. Управо оно што ради актуелни градоначелник Бањалуке Игор Радојичић са својим тимом, све оно што видимо, од нових мостова, игралишта, саобраћајница и свега другог пробудило је у мени жељу да се укључим и будем дио тима који ће реализовати програм “Бањалука 2025. плус”. Дао бих свој допринос у свим сферама, са акцентом на нове идеје у смислу побољшања пружања здравствене заштите. Сматрам да би требало организовати службе, едуковани кадар или установе које би се посебно бринуле за пацијенте са тежим обољењима у терминалним фазама, јер је велики проблем како их збринути и помоћи им, јер болнице немају услова за то. Осим тога, волио бих да кућне посјете које ја радим већ 30 година постану дио организоване праксе свих нас и да сваки грађанин увијек може добити ту врсту услуге.

Нада важна као и лијек

ГЛАС: Шта савјетујете младим колегама који дођу на праксу?

ШУКАЛО: Кроз свакодневни рад и едукације настојим их научити да покушају заузети став да су охрабрење и нада важни обољелима као и лијек. Жеља ми је да нас буде више да ширимо управо овакву мисију јер смо изабрали најхуманију професију.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана