Милешевић: Поносни на огромно насљеђе Српске

Срна
Foto: Блиц.рс

БАЊАЛУКА - Република Српска има огромно археолошко, градитељско и природно насљеђе и то је њена лична карта пред цијелим свијетом, што је за понос, изјавила је вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске Јасна Милешевић.

Она је истакла да је у припреми фото-монографија о заштићеним некрополама са стећцима са Унескове листе на подручју Републике Српске, која би требала бити објављена на јесен.

“До сада институције Републике Српске нису објављивале озбиљније монографије које се баве овим сегментом наше културне баштине”, изјавила је Милешевићева у интервјуу Срни.

САНИРАН СПОМЕНИК У ХАШАНИМА

Она је рекла да је прошле године саниран споменик жртвама усташког и нацистичког терора у Хашанима, отприлике у исто вријеме када су извођени радови на обнови родне куће књижевника Бранка Ћопића.

Милешевићева је нагласила да се Завод прошле године упустио и у израду пројектне документације за обнову и санацију више објеката, од којих је посебно истакла кућу у којој је одржано прво засједање ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду.

“Посебно ме радује сарадња са Епархијом пакрачко-славонском, која се првенствено огледа у изради пројектне документације за обнову Српске школе у Јасеновцу, а која ће представљати мало уздарје српском народу”, истиче Милешевићева.

Према њеним ријечима, Завод има одличну сарадњу и са парохијом у Љубињу, која неуморно ради на очувању културне баштине, те су их подржали пројектом будуће сталне музејске поставке.

“Прољетос смо извршили рекогносцирање (циљани преглед терена) градишке и србачке општине ради сређивања евиденције заштићених добара и евидентирања нових. Изненадило нас је богатство наших крајева - огромно археолошко, градитељско и природно насљеђе, које је наша лична карта пред цијелим свијетом и на то треба да будемо поносни”, навела је Милешевићева.

ПАРК ПРИРОДЕ “ОРЈЕН” У 2020. ПРОГЛАШЕН ЗАШТИЋЕНИМ ПОДРУЧЈЕМ

Милешевићева истиче да је специфичност Завода и чињеница да под једним кровом постоје одјељења која се баве заштитом културе, али и заштитом природе, а посебно је поносна на рад Одјељења за заштиту природе.

Она је нагласила да је пракса ширења заштићених подручја с циљем приближавања европским и свјетским бројкама настављена и у 2020. години.

“Ту првенствено мислим на проглашење новог заштићеног подручја - парк природе жОрјенж. Осим тога, вршена су и теренска истраживања Таре и Љубишње, те Гостиља на Озрену”, додала је Милешевићева.

Она је навела да је прошле године усвојена Уредба о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама на којима је Завод кроз стручне активности радио од 2017. године.

Милешевићева је истакла да је Завод потписао и два протокола о сарадњи, са Републичком управом за геодетске и имовинскоправне односе и Републичким заводом за геолошка истраживања, који ће у великој мјери олакшати обављање свакодневних активности Завода.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА БОГАТЕ ГРАЂЕ - РАД ПУНИМ КАПАЦИТЕТОМ

“Будући да смо свјесни да вријеме у коме живимо захтијева већу транспарентност и доступност информација и података, одлучили смо се на убрзавање процеса дигитализације наше богате грађе - коју љубоморно чувамо, а која покрива период од готово пола вијека”, наводи Милешевићева.

Она је у интервјуу за Срну рекла да је Завод у 2020. радио пуним капацитетом и да ће се резултати тог рада најбоље видјети ове године јер ни у једном тренутку нису поклекли пред изазовима пандемије, већ су све своје скромне капацитете усмјерили на заштиту и промоцију културне и природне баштине Републике Српске.

“Кад кажем скромне, не мислим на квалитет стручних сарадника, који одговорно и професионално врше своје послове у Заводу, него на њихов мали број и минимална материјална средства којима располажемо”, појаснила је Милешевићева.

Она је рекла да су у 2020. из Завода ка различитим адресама упутили више пројектних апликација свјесни чињенице да се у пандемији, због приоритетнијих ствари, не могу ослањати искључиво на буџетска средства, што се показало као изузетно плодотворно и корисно.

“Овај вид рада до сада није био заступљен у Заводу јер смо се ослањали на властита средства за програмске активности. На овај начин, проширићемо наше радне ангажмане и настојати вратити дио старе славе Завода, када смо били носиоци и пројектних и изведбених активности на нашем непокретном културном благу”, каже Милешевићева.

Она је изразила задовољство што се у периоду од када је преузела руковођење Заводом ствари полако враћају на своје мјесто и што предан рад даје прве резултате.

“Надам се да ћемо истим темпом наставити и ове године”, закључила је вршилац дужности директора Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Јасна Милешевић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана