Мичевац благо крије

Утврђен град правоугаоног облика, са главним кулама које су окренуте Требишњици и данас је још прилично сачуван, али упркос свему не постоје тачни историјски подаци када је град подигнут и ко га је изградио. То је, народно предање каже, гнијездо и град војводе Мичете, по чему је добио и име.

Град је имао задатак да контролише друм који је пролазио поред њега, а уједно је био и сједиште цариника. Зидови града и сада су дебели преко метар, а негдје и два метра. Са сјевера је био заштићен са пет кула, које су имале подземља слична чатрњама. Не зна се зашто су служила та подземља, као цистерне за воду или као тамнице. Ипак за њих су везана стара предања, а она за собом носе и мистерије. Наиме, вјеровало се дуго да у њима има блага и двије су откопане, али без икаквог успјеха.

Ископавања Мичевца је почело у току устанка против Турске 1875. године. Прича се да је у Требиње дошао неки Далматинац и тврдио да су у Мичевцу закопани силан новац и злато. Стигли су одмах и сељаци из требињског насеља Горице, па Моста и замало није дошло до крвопролића због тога коме ће новац припасти.

Копало се највише ноћу због наредбе требињског паше да се погорјели мјештани села Корјенића, у близини Требиња, населе на Мосту и заузму необрађену земљу. Због тога се дању обрађивала земља, а ноћу копало по Мичевцу. Двије јаме су ископане, али није пронађено ништа.

Далматинац је тврдио да ће се новац пронаћи чим нађу и доведу једног Вида и једног Шћепана. У току ноћи људи доведу Вида из Попова и Шћепана Гркавца из Требиња, па их поставе пред јаму. Далматинац стане између њих и поче да се моли Богу. Молитва се заврши, а новаца нема. И да се ту тада није нашло неколико трезвенијих људи, Далматинца би сигурно убила разјарена и преварена маса, каже народно предање.

Са југа су биле истурене камене утврде одакле су пуцали топови, а и на главном улазу у град, до којег је водио пут преко моста. Најбоље је сачувана кула изнад главне капије, а пошто је и највећа постоји вјеровање да је ту живио војвода Мичета.

Постоје свједоци да су италијански окупатори половином 1942. године блокирали цијели простор око Мичевца. Иако је јавности представљено да је у дубини Мичевца сакривено оружје Краљевине Југославије, по свој прилици до алавих Италијана дошла је информација да је у дубини града сакривено слино благо војводе Мичете. Послије два дана све је завршено, али ни Италијани нису ништа нашли. Од тада до данас мит и легенда живе, али нико више ни покушао није да тражи оно што је, некада, наводно, закопао војвода Мичета. На Мичевцу се радило више него на другим градовима. Тамо су раније изведена археолошка ископавања и град је донекле спашен од пропадања. Резултати истраживања су публиковани у стручним часописима, али тиме, наравно, књига није заклопљена. Мичевац је за научнике још увијек изазов.

На мети освајача

Мичевац је дуго био у рукама племићке браће Павловиа и херцега Стјепана, па га зато народ зове и Херцегов град. Овај средњовјековни град је дуго био и мета свих освајача. Султан Мехмед Други тражио је 1462. године од херцег Стјепана да му поред осталих градова уступи и Мичевац. У турске руке пао је када и Требиње. Источна Херцеговина, осим средњовјековног града Мичевца у близини Требиња, остала је неистражена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.