Магина кућа трагична као и њена љубав

Тихомир Несторовић
Магина кућа трагична као и њена љубав

БИЈЕЉИНA - Најзнаменитија грађевина у Бијељини, кућа у којој је некада живјела Магдалена Николић-Живановић, велика љубав Јована Дучића, данас изгледа трагично, скоро и као прича коју носи.

Успомена на велику љубав пропада, а недавно је била запаљена. Кров је изгорио, па је сада то ругло у центру града, које сви жале, али нико ни прстом да мрдне да се кућа љубави поправи.

A многи се у Бијељини поносе што је њихов град познат по Маги и Јовану. И ништа више од тога да учине. Додуше, Књижевни клуб "Јован Дучић" поставио је спомен-плочу на кућу, која је и тада била руина. Годинама су се у њој склањали бескућници и луталице. A онда је, у септембру, букнуо пожар.

Забиљежено је да су се на светосавској свечаности у Бијељини 1894. године зближили млади учитељ Јован Дучић и дјевојка Магдалена из угледне трговачке породице. Искра љубави је распалила велики пламен. По једној верзији Мага и Дучић су се тајно вјерили. У провинцијском граду тако нешто, посебно љубав Николићеве и учитеља Херцеговца, није могла да остане тајна. Њихова веза многима је засметала, а посебно њеном дједу, јер је хтио да се његова унука богато уда. Услиједили су полицијски претреси Дучићевог стана. Пронађене су неке, за то вријеме, инкриминисане пјесме, па је учитељ, због родољубиве поезије, протјеран са забраном рада у школама тадашње БиХ.

Магдалена остаје сама у Бијељини, чекајући да јој се некад врати њен пјесник. До њиховог поновног сусрета никада више није дошло. Додуше, стизало је доста писама из Херцеговине у којима млади Дучић изражава преголему љубав према Маги, али касније и то престаје.

Постоји и прича да је дјед Перо Магдалену довео пред икону и затражио да се закуне да се неће удати за Дучића, сиромашног учитеља. По тој причи она се заклела да се никада неће удати.

И није се удала. Писала је поезију, а инспирација за њено стваралаштво био је Дучић. Остала је позната и по потписима својих пјесама Мага Ж. или Мага Живановић.

Послије одласка Дучића Мага се закапијала у дједовој кући, у центру Бијељине. Много прстију је било умијешано у ову велику љубав. Испаштали су само њих двоје, без могућности да једно другом кажу шта им се то догодило. Зашто је све око њих и њихове љубави све тако непојмљиво и неразумљиво. Магдалена се упокојила 1956. године у осамдесетој години живота. Све вријеме била је сама, са сјећањима на своју велику љубав.

Дучићево прво надахнуће

На невеликом споменику у бијељинском гробљу Пучиле, тамо гдје су сахрањиване најугледније породице, стоји уклесано "Овдје почива Магдалена Николић-Живановић, прво надахнуће пјесника Јове Дучића и сама пјесник".

Тај епитаф на бијељинском гробљу и оронула кућа њеног дједа, у којој је самовала сав свој вијек, те неколико сачуваних писама, једини су свједоци велике љубави која је у Бијељини рођена о светосавским свечаностима далеке 1894. године.

- На тој свечаности Магдалена је, поводом обиљежавања Светог Саве рецитовала Змајеву пјесму "Свијетли гробови". Програм је по обичају био разноврстан, богат и добро припремљен - каже директор Музеја Семберије Мирко Бабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана