Љубомир Дабић из Ножичког код Српца здрав као дрен дочекао стоти рођендан

Јубилеј за памћење обиљежио је у друштву сина Бојина (71), са којим се брине о породичном домаћинству, а у посјету им је стигла и делегација удружења “Моје Ножичко”, које је Љубомира обрадовало рођенданском тортом.

Предсједник удружења Велимир Микулић каже да у Ножичком увијек имају добре разлоге за славља, али овакви поводи су права ријеткост, што ће, како каже, бити на својеврстан начин уписано у житије њиховог села.

- Донијели смо торту са свјећицама како бисмо загријали дом нашег стогодишњака и ове сњежне идиличне дане учинили још свјетлијим и веселијим. Поносни смо што баш у нашем селу живи један од најстаријих људи на овим просторима, а још смо поноснији што је наше удружење постало богатије за два нова члана јер ће Љубомир и његов син Бојин ускоро добити наше чланске карте - рекао је Микулић.

Љубомир је, ако не најстарији, а онда сигурно један од највиталнијих стогодишњака у Српској. Током свог животног вијека није имао здравствених проблема, а прошле године је први пут извадио здравствену књижицу, како каже, тек да му се нађе при руци.

Овај витални старац ведрог духа каже да је јубилеј дочекао радно, јер треба са сином Бојином да одржава велико породично домаћинство.

- У кући и око ње увијек има шта радити, па тако и ја скоро свакодневно одлазим у башту, гдје производим расаду поврћа. Како је наступила зима, има мање обавеза, али кад дође топлије вријеме, обрађујемо земљу и узгајамо кукуруз и друге житарице, нешто за себе, а нешто за продају. Бојин преузме већи дио посла око орања и сијања, а ја најчешће бринем о наших тридесетак оваца и 60 кокошака - каже Љубомир.

Љубомир је омиљен у селу, а нарочито у свом засеоку Брезовача, гдје су га донедавно виђали и на бициклу, а и данас скоро свакодневно прошета оближњим шумама мамећи осмијехе мјештана који му завиде на физичкој и психичкој виталности.

- Не пијем алкохол и не пушим више од 50 година. Једем три пута дневно у мањим количинама, најчешће пилетину и понекад мало јагњетине, а свињско месо не једем скоро 70 година. Рано одлазим на спавање, али раније и устајем како бих завршио све обавезе. Ни у чему не треба претјеривати и све у животу треба радити са мјером и по могућности са што мање стреса - каже Љубомир.

За цијели животни вијек није имао потребе да одлази љекару јер га здравље одлично служи, а заобишла га је и пандемија вируса корона, јер се придржава епидемиолошких мјера и не креће се много на јавним мјестима.

- Никада нисам имао потребе да одлазим на прегледе. Прије пар дана сам први пут отишао код очног љекара, али само како би ми прописао вјештачке капи због сувоће очију. Иначе, добро видим, једино мало слабије чујем, али користим слушни апарат. Пазим се да ме не закачи корона, која је велико зло, јер умире доста младих људи, што ме највише погађа. Углавном не идем никуд од куће, а када идем у град, обавезно носим маску - истиче Љубомир.

Због пандемије у породици Дабић није одржано планирано породично весеље како би достојанствено прославили Љубомиров јубилеј. Син Бојин каже да ће организовати велику прославу чим се смири епидемиолошка ситуација и дође топлије вријеме.

- Позваћемо ужу и ширу родбину из цијелог свијета, а можемо се похвалити да је наша породица заиста бројна. Отац је са нашом мајком Миљком, која је преминула 2009. године, стекао још три кћерке: Љубицу (73), Кристину (67) и Љиљу (61), а има и четворо унучади и седморо праунучади. Очекујемо да се највећи број њих одазове и да како доликује прославимо очев улазак у нови животни вијек - каже Бојин.

Школа

Љубомир је имао двије сестре и брата који су преминули, а отац Томо му је био познати мајстор у селу који је радио на изградњи локалне цркве. Родитељи га нису слали у школу због страха од болести и разних епидемија, али му је отац био писмен и научио га је да чита и пише. Велики је вјерник и, како каже, никада није легао или пробудио се, нити сјео да обједује, а да се није помолио Богу и захвалио на сваком новом дану који му је подарио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.