Козији сир и млијеко са Романије осваја тржишта

Срна
Козији сир и млијеко са Романије осваја тржишта

СОКОЛАЦ - Амир Бајрић у соколачком селу Мељине производи романијске козје производе на својој “А.З. фарми” са 56 музних коза и осваја тржиште квалитетом, јер, како наводи, једино тако и може опстати.

“Купци су за сада највише заинтересовани за сир од козјег млијека, мада имамо и друге производе. О значају ових производа, насталих од млијека са романијске испашепо, за здравље људи - сувише је говорити”, рекао је Бајрић за Срну.

На “А.З.фарми” производе пет врста сирева, козју оплемењену и обичну сирутку, козји јогурт и козје млијеко.

“Купцу нудимо сир у маслиновом уљу, пуномасни сир, димљени сир, козји намаз од сира и обични сир”, похвалио се власник фарме.

Бајрић радо иде на сајмове као што је Рогатички пољопривредни сајам и “Дани тикве” у Источном Сарајеву, гдје има прилику да промовише специјалитете од козјег млијека, а купаца, каже, на срећу - има.

Он напомиње да се производи “А.З.фарме” још увијек не могу наћи у продавницама и тржним центрима на Сарајевско-романијској регији, јер не може да произведе толике количине колико је велика потражња за овим производима на слободном тржишту.

Цијена козјег сира креће се од 20 КМ до 35 КМ.

За сада на овој фарми у Мељинама раде само Амир и његова супруга Зехра, захваљујући томе што је обезбиједио машинску мужу по два грла истовремено у измузној станици, која се састоји од десет коза, што олакшава посао.

“Почели само са једном козом, а сада имам 56 музних грла и планирам проширити фарму. Али, ове године нисам могао оставити на фарми приплодне јариће, јер немам довољно простора у штали”, овјашњава Амир.

Бајрићи желе да прошире фарму изградњом већег објекта за смјештај на локацију удаљеној око 600 метара од садашње, али му је неопходна изградња пута, за шта сада не може сам да обезбиједи средства.

Потребна му је помоћ локалне заједнице код изграње тог пута, а објекте ће сам ријешити, јер је, каже, “навикао стицати са својх десет прстију”.

Добро би му дошло, наводи, разумијевање локалне управе у рјешавању овог проблема у времену када је посао кренуо добро и када “сви причају да се треба вратити пољопривреди и селу”, а он је то већ учинио.

Прохтјеви Бајрића, истиче Амир, нису велики, али би му пут до новог објекта на фарми омогућио већу производњу и боље приходе и њему и заједници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана