Коњички спорт један од ријетких гдје године не представљају препреку: У седлу нема мјеста само за себичне

Јана Кезић
Коњички спорт један од ријетких гдје године не представљају препреку: У седлу нема мјеста само за себичне

БАЊАЛУКА - Коњички спорт је један од ријетких гдје године не представљају препреку, а за све оне који желе да се окушају у њему битно је да себичност и самовољу оставе код куће, јер ослушкивање и прилагођавање овој племенитој животињи једино води ка кључу успјеха и чарима уживања у јахању.

Јахање има осам дисциплина и спада у категорију олимпијских спортова, а од других се издваја по томе што је доступно током читаве године, јер свако годишње доба има своје предности и чари. За почетак бављења овим спортом прво је, каже стручњак у коњском спорту Предраг Илић, који је ангажован у Коњички клуб “Чокорска поља” у Бањалуци, потребна љубав према животињама, јер је коњ снажан и сјајан медијатор за покретање свих ресурса код човјека. Да би неко кренуо са јахањем, мора проћи адекватну обуку те посједовати сву потребну опрему.

- За јахача су потребне чизме или јахачке ципеле, заштитна кацига, рукавице, корбач који се користи за комуникацију, а не за кажњавање. За млађе узрасте користи се и заштитни прслук за грудни кош и кичму - казао је Илић. Није ни случајност, подвлачи, то што се на рекламама разних произвођача аутомобила, машина и неких препарата налази лик коња.

- Он је симбол јачине и моћи па тако се и јахачи осјећају моћније када су на коњу, него када су пјешаци. Коњичка спортска рекреација и коњички спорт су дуговјечни. У пракси ми се десило да је дошао брачни пар од 73 године који су жељели да науче јахати. Купили су чак и своје коње и јахали су све до 86. године, до када је здравље дозвољавало - казао је Илић. Појаснио је да постоји и неколико фаза јахања. То су основно јахање, током којег се уче основни елементи, рекреативно када се више времена проводи у природи са коњем те спортска рекреација и спорт.

- Када почнете да јашете па завршите један степен, онда желите више и то најчешће води ка спорту, али одређени остану у рекреацији - истакао је Илић, додајући да не треба заборавити ни туристичко јахање, које може да потраје и неколико дана.

Све важније мјесто заузима терапијско јахање на Балкану које има за циљ да унаприједи квалитет живота особа са потешкоћама, јер даје изванредне резултате.

- Терапеутски ефекат проистиче из чињенице да је корак коња као код човјека тродимензионалан и има исте ефекте - казао је Илић.

Да се коњима сваки дан мора пружати огромна пажња истиче и предсједница Коњичког клуба “Арион” из Градишке Александра Јањетовић.

Потребна им је њега, одговарајућа храна, редовно чишћење, тимарење, а с њима се стално мора радити да би били у форми и како се не би плашили.

- Коњи су плахе животиње упркос својој величини. Ако их човјек само мало запусти, може веома лако доћи до проблема, због тога и ми своје понашање морамо прилагодити карактеру ове животиње - каже Јањетовићева.

Бојан Угрен из србачког Коњичког клуба “Y” сматра да је љубав према овом спорту индивидуална. Неко, поручио је, долази ради животиња, а неко ради спорта и рекреације, али је најбитније што сви долазе из срца.

Цијене

У Коњичком клубу Чокорска поља у Бањалуци час од 45 минута, гдје се уче основе јахања кошта 30 КМ, пакет за пет термина јахања 120, а ако се на почетку године уплати чланарина, појединачни час кошта 25 марака, док пакет од пет часова кошта 100 КМ. Час јахања у Коњичком клубу “Y” из Српца кошта 20 КМ.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана