Књижевник Жарко Шарић хуманост и доброту бораца из сва три народа преточио у роман: Нигдје као у рату не може се спознати величина душе

Каже то србачки књижевник Жарко Шарић који је представио своју нову, 13. по реду, књигу "Баш се лијепо ратовало", састављену од 19 (анти)ратних прича које промовишу моралне и људске вриједности учесника рата из сва три народа.

Шарић је као новинар и уредник бригадног листа "Мотајички борац" био на првим борбеним линијама гдје је свједочио бројним емотивним дешавањима, што је добрим дијелом преточио у свој нови роман.

- Око 70 одсто књиге засновано је на истинитим догађајима које сам лично доживио или које су ми препричавали некадашњи борци. Осјетио сам потребу да о томе пишем на неки свој начин, спајајући неспојиво, лијепо и рат, као антагонизам који означава апсурд ратовања. Увјерио сам се лично да се нигдје као у рату не може спознати величина човјекове душе и спремности на властиту жртву како би спасили другога - каже Шарић.

Главни јунак у књизи је писац Благоје Страживук који долази из Њемачке како би се придружио борцима и "пером" бранио истину. На наредбу мајора са надимком "Аљехин", умјесто о ратном хаосу и страдању, пише о чојству и јунаштву храбрих бораца показујући да у сваком злу постоји мала клица доброте.

Предсједница србачке "Просвјете" Гордана Ђукић каже да је Шарић изванредно дочарао и описао људе који су, иако раздвојени рововима, исказивали бригу једни према другима.

- У књизи можемо прочитати да су борци довикивали и тепали једни другима, питали за породице, ко се оженио, добио сина, ко слави Божић а ко Бајрам, звали једни друге на гозбу и слично. То указује да је било добрих људи и да се по многим стварима може рећи да је рат био апсурдан и бесмислен - рекла је Ђукићева.

Она истиче да су људи из сва три конститутивна народа у БиХ вијековима били везани родбински, кумовски, пријатељски и комшијски и ни по чему нису смјели бити непријатељи.

- Аутор је показао да је у рату било добрих и великих људи, који су без обзира на то ком народу припадају, својим дјелима показали да могу бити означени као човјек са великим Ч - рекла је Ђукићева.

Пензионисани професор српског језика и књижевности Милош Милинчић, који је био ратни предсједник општине Србац, каже да откад постоји писменост, још од периода прије пет хиљада година, када је човјек по први пут на разне начине записивао траг свог постојања, свега 250 година је владао мир.

- То је нарочито видљиво на овим просторима и не каже се случајно да свугдје у свијету постоје четири годишња доба, а једино код нас пето годишње доба је рат. Плејаде писаца кроз историју су биљежиле ово зло у својој литератури, али је мало оваквих антиратних књига које пишу о људској доброти - каже Милинчић.

Он истиче да је Шарић још од своје прве књиге "Претежно добри људи" са усхићењем увијек говорио о свакодневним, обичним људима са великим карактерима.

- У овој књизи могли смо видјети да човјек не зна шта је рат док у њему нема сина. Један од учесника, чика Веља, отишао је у рат јер му је један син био у рову, а други у извиђачима и када је морао узети пушку да пуца у вршњаке својих синова, оставио ју је и окренуо се припремању хране за војнике. Један од ликова из књиге је навео да је он највећи ратни профитер, јер је током рата добио четири унука - каже Милинчић.

Школска лектира

Жарко Шарић је од 1996. године објавио 13 књига романа, приповиједака и есеја за одрасле и дјецу, а неке од њих стручна комисија Педагошког завода РС препоручила је и као школску лектиру. Аутор је четири документарна филма и бројних радио и телевизијских емисија и добитник престижних књижевних награда и признања у БиХ и Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.