Јединствен хоби витрине србачког тинејџера пуни трофејима: Риједак голуб кошта стотине марака

Дејан Јовичић
Јединствен хоби витрине србачког тинејџера пуни трофејима: Риједак голуб кошта стотине марака

СРБАЦ - Љубав према голубовима, коју гаји од првог разреда основне школе, опредијелила је Зорана Митраковића (17) из Српца да све слободно вријеме посвети узгоју ових племенитих животиња, којих у свом голубарнику има око 40, међу којима и неколико ријетких врста.

Брига и пажња које им свакодневно посвећује резултирале су освајањем највиших признања на међуградским и државним изложбама птица.

На његовој првој орнитолошкој смотри, која је одржана у новембру у Добоју, изложио је голуба расе дубички превртач, а у децембру прошле године на 18. државној смотри у Зеници македонског ружана, чија је љепота и грациозност задивила стручни жири који их је прогласио за шампионе.

- Што се тиче оцјењивања, свака раса има стандард по којем се узгаја и води селекција. Тако “капа” код дубичког превртача мора захватити комплетан задњи дио главе и бити у линији испод ока, а ако има линију по средини или изнад ока, ту се добија мање бодова. Слични стандарди су и код македонског ружана који мора имати тачно одређен број пера у репу. Гледа се и став голуба, структура перја и кондиција у кавезу. Срећан сам због признања која потврђују да имам врхунске голубове вриједне пажње - каже Зоран.

Голубове узгаја пуних десет година, а најзаслужнији за то је његов рођак Ђуро Митраковић, велики узгајивач ситних животиња, који је по броју освојених награда на домаћим и међународним изложбама међу трофејнијим на овим просторима. Он му помаже савјетима и, како каже Зоран, био би презадовољан да једног дана буде упола успјешан као он.

- Доста времена сваког дана проводим са голубовима и поклањам им велику бригу и пажњу. Око голубарника нема превише посла, а више времена проведем сједећи и посматрајући их. Зна се десити да тако прође и по неколико часова - каже Зоран који је од 2020. године и члан удружења “Козарски одгајивач” из Градишке.

Будући да има украсне и летачке расе, често их пушта напоље, али само у љетном периоду, јер им у хладнијим данима пријети велика опасност од јастреба и других грабежљиваца.

- Било је напада и некада их успијем одбранити, а некада се деси да их однесу или ухвате насред дворишта и крену их черупати. Међутим, јато се увијек изнова обнавља, нови птићи се излегу, тако да се бројчано стање пуно не мијења - каже Зоран.

У плану му је да прошири голубарник у којем ће се, након добре селекције, наћи око 100 примјерака који ће имати потенцијал не само за домаће већ и иностране изложбе.  

- Поред шампионских голубова, имам још и староњемачког галебића, индијског лепезана, њемачког двоћубог добошара, бирмингемског превртача, па све до турског мардина, којих нема пуно код нас, а пар, голуб и голубица, кошта и до неколико стотина КМ. Гајим и нубијске грлице, а ускоро би требало да набавим и куниће - каже Зоран.

Кроз његово двориште прошле су и друге врсте птица, попут препелица и папагаја, а узгајао је и ловачке псе, као што је епањел бретон који му и сада прави друштво у шетњи по шумама и равницама.

- Маштам да једног дана постанем судија на изложбама птица, али је такође и лов моја велика љубав и планирам да положим ловачки испит. Одстрел ми је најмање битан у лову, више уживам у разноликом биљном и животињском свијету. Волио бих да се млади више окрену природи, а мање савременим технологијама - истиче Зоран.

Куна

Прије неколико година у голубарник му је ушла куна и потаманила 15 голубова, што је тада било читаво његово јато. Тада је престао да их узгаја, али на наговор Ђуре Митраковића направио је бољи и већи голубарник. Он му је помогао и у набавци квалитетнијих примјерака са којима је стигао до првих великих трофеја.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана