Илија Лазић из Бијељине узгаја све траженију житарицу: Хељда се одомаћила на семберској равници

Љиљана Алексић
Илија Лазић из Бијељине узгаја све траженију житарицу: Хељда се одомаћила на семберској равници

БИЈЕЉИНА - Иако је хељда неуобичајена пољопривредна култура која се може видјети на пољима у Семберији, Илија Лазић из села Драгаљевац одлучио се за узгој баш те житарице, свјестан чињенице да је на тржишту све траженија посебно у области здраве и еколошке хране којој данас многи прибјегавају.

Ријеч о веома квалитетној и богатој житарици, а Лазић је на идеју о сијању хељде дошао још прије осам година. Започео је симболичну производњу, а сада под хељдом годишње засије око 70 дунума земље и како каже та житарица се већ одомаћила на семберској равници.

- Хељда је тромјесечна биљка, односно толико јој траје вегетација што је веома захвално за производњу. Успијем покосити, па засијати пшеницу коју након што пожањем, затим опет засијем хељду и тако у круг - прича овај домаћин.

На свом имању, након што је савладао технологију производње, хељду узгаја на три парцеле.

- Док једна приспијева за жетву, друга је у фази раста на њиви, а трећа је у припреми за сјетву након што се заврши  жетва пшенице, тако да се  стално смјењују пшеница и хељда, која је добра и за обнављање земљишта. Значи, “скинем” пшеницу у јуну или јулу и онда посијем хељду, коју када сазри пожањем и онда посијем поново пшеницу - каже он.

Хељда узгојена на имању Лазића је и еколошки здрава јер је не третирају пестицидима.

- Не прскам парцеле, а не додајем ни ђубриво, као ни азотну прихрану. Све третирам само на природан начин - истиче Лазић.

Хељда је у посљедње вријеме све заступљенија и у пекарској индустрији, а на тржишту је све траженије хељдино брашно.

- Принос по дунуму је око 120 килограма зрна и углавном је тако и продајем, а цијене се крећу од 150 марака по тони. Један дио самељем јер је хељдино брашно веома тражено. Када излажем на сајмовима, све продам. Годинама сам, прије него што сам се одлучио на производњу, куповао хељдино брашно - прича овај домаћин.

Илија се успјешно бави и пчеларством, а засади хељде добри су за приносе меда.

-  Добро ми дође јер у јесен не морам да прихрањујем пчеле с обзиром на то да са њиве “узимају” сокове цвијета хељде - каже он и додаје да хељда не меди пуно, али да пчеле наносе велике количине.

Илија има око 70 пчелињих друштава и истиче иако је година за пчеларство изгубљена хељдиног меда ће бити.

Природа извор прихода

На имању Лазића стално рађају се нове идеје. Поред производње хељде и пчеларства Илија и његова супруга Василија користе и друга природна богатства.

- Користимо све што природа даје. Правимо и  пекмез од дивље јабуке. Ко зна довољно о овом производу, за цијену не пита. Продаја иде добро, а пола килограма кошта 20 марака. Овај џем није толико јак, а веома је здрав. Добар је за скидање повишене температуре и има доста витамина и зато га треба користити. Није га лако спремити јер се кува скоро читав дан, али труд се исплати, а ми изнад свега волимо овај тај посао - каже овај брачни пар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана