Храст из Српске спас за мађарске шуме

Милијана Латиновић
Храст из Српске спас за мађарске шуме
Храст из Српске спас за мађарске шуме

БАЊАЛУКА - Да је шумско богатство Републике Српске непроцјењиво, свједочи податак да Мађари ових дана испитују генетички материјал храста китњака у три општине у Српској како би обновили своје шуме.

Усљед великих климатских промјена шуме храста китњака у Мађарској претрпјеле су велику штету, а истраживања која је спровео тамошњи Шумарски институт Шарвар довела су истраживаче у Српску како би нашли квалитетан генетички материјал храста отпоран на сушу који планирају да користе за сјеме на својој територији. 

Професор са Шумарског факултета у Бањалуци Милан Матаруга, коме су се Мађари и обратили за помоћ, истиче за “Глас Српске” да су предмет истраживања станишта на којима се налази храст китњак.

- Одабрана је популација поред Козарске Дубице као репрезентант припанонске области, затим популација у Теслићу као репрезентант области унутрашњих Динарида и на крају популација у Фочи као репрезентант ближе медитеранској области. У исто вријеме распоред обезбјеђује дистрибуцију китњака од сјевера до југа Републике, као и различите геолошке подлоге и земљиште на којима се ова врста налази - појаснио је Матаруга.

Додао је да су Мађари истраживање усмјерили на храст китњак јер је та врста дрвета доста скромна у погледу земљишта на којем расте.

- Та врста храста расте на плитким и скелетним земљиштима, односно на топлијим стаништима. Свакако треба да истакнем висок квалитет и цијену дрвета ове врсте, зато и не чуди интересовање за храст китњак - додао је Матаруга и нагласио да Мађари првенствено траже оне врсте које дају боље резултате у “климатски адаптивном шумарству”. 

Да је баш Козарска Дубица изабрана за једну од првих локација на којој је узет генетички материјал и не чуди, с обзиром на то да је ова општина названа по старословенској ријечи “дуб” што значи храст, и то управо зато што је одувијек била богата храстовом шумом. 

Координатор пројекта и лидер у сегменту оплемењивања дрвећа Шумарског института Шарвар Атила Бенке сматра да би на основу првих запажања кроз димензије стабала, превасходно у запремини, пречницима и висинама, сјеменски објекат у Просари надомак Козарске Дубице могао бити подесан извор материјала за потребе Мађарске.

- Процјењујемо да је тренутно храст у Мађарској угрожен дјеловањем климатских промјена и управо смо себи поставили циљ да пронађемо адекватне и најбоље популације јужно од Мађарске које бисмо у будућности могли користити као извор сјемена за наше потребе - истакао је Бенке током недавног боравка у Козарској Дубици. 

Истраживачки тим из Мађарске ће узимање узорака са предвиђених локација завршити до краја ове године да би у фебруару наредне започео лабораторијске анализе.

Прелиминарни резултати анализа се очекују у јуну, а до краја 2020. и коначан редослијед локација са којих ће узимати сјеме и расадни материјал којим ће у Мађарској бити обновљена популација храста китњак

 

Приходи 

Милан Матаруга истиче да ће, ако се покаже да је наш храст китњак погодан за пошумљавање у дијелу Мађарске, бити тешко произвести довољну количину сјемена и садног материјала за њихове потребе.

- Наука треба да објективно да препоруке, а представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и предузећа “Шуме Српске” и локалне заједнице кроз преговарачке процесе да наплате наш “генетички ресурс” садржан у шумском репродуктивном материјалу, који може бити у овом случају већи од прихода сјечом стабала - рекао је Матаруга.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана