Годишњи сабор Сегића у Штрпцима код Прњавора: Веселили се и “листали” календар успомена
Прњавор - Потомци Драгића и Марије Сегић, који су средином 17. вијека, имали седам синова и пет кћерки, окупили су се ове седмице 29. пут у Штрпцима код Прњавора, да би у годишњем дружењу, обновили старе успомене и провеселили се онако како то знају само чланови овог сложног удружења презимењака.
Сусрет је традиционално организован у лијепом церовом шумарку, гдје доминира уређен објекат породичног дома Сегића.
- Својевремено смо изградили намјенски дом наших породица, гдје се окупљамо сваке године у другој половини августа. Посебно ме радује да смо у протеклу годину постали богатији за четири члана. Нажалост, двоје Сегића нас је напустило - рекао је најстарији Сегић, деведесетогодишњи Ђорђо Сегић.
Поносан на своје рођаке је и предсједник Сабора Сегића, Владо Сегић који истиче да су створени услови за припрему монографије овог удружења.
- Имамо много података из прошлости потомака наших прародитеља, Драгића и Марије. Неки трагови откривају да потичемо са простора некадашњих простора Црне Горе и Херцеговине, а судбина је хтјела да се скрасимо у Штрпцима, код Прњавора. У овом селу је највећи број наших рођака, али нас има по цијелом свијету - наглашава Владо. Само за ову прилику из Србије је стигла Божана Грујић, такође поријеклом из Сегића.
- Код нас, у Војводини, нема оваквих скупова. Одржавају се народни зборови поводом вјерских празника, код цркава, али Војвођани не практикују окупљања рођака. Посебно ме весели што сам, у односу на наше претходне скупове, видјела много младих. То је најбоља гаранција да ћемо чувати оваква родбинска друговања - каже Божана.
Шумарак у коме је прије рата изграђен дом породице Сегић, као да зрачи неком посебном позитивном енергијом која поправља расположење и буди заједничку жељу да што прије дође наредни август, када ће се Сегићи окупити 30. јубиларни пут. Планови и припреме за тај сусрет увелико трају.
- Посебно ме радује долазак великог броја младих Сегића што је показатељ да ће и будући нараштаји знати његовати оваква саборовања. Много наших рођака је расељено, али стижу макар једном годишње да обиђу родна огњишта и да се заједно провеселимо - каже Перо Сегић који је с нестрпљењем чекао окупљање родбине. Весеље је трајало до дубоко у ноћ, а ни овај пут није изостао долазак побратимског Удружења породица Мишић из Горње Мравице, са којима сарадња и дружење трају годинама.
Чорба
И ове године посебну обавезу на сабору имао је ветеран Милорад Сегић. Био је задужен за кување чорбе, а вишечасовни труд и разне мирођије донијели су му поново много похвала задовољних рођака. У шали су му додијелили звање велемајстора и човјека који ће доживотно припремати чорбу само за овакву врсту друговања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
