Гатачко говече благо херцеговачке баштине

Анита Јанковић Речевић
Гатачко говече благо херцеговачке баштине

БАЊАЛУКА - Аутохтона сорта гатачког говечета све рјеђе се узгаја на домаћим фармама због ниске продуктивности, а како ова пасмина, чије је месо и млијеко екстра квалитета, не би потпуно нестала надлежни планирају покренути програм за њено очување.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС наводе да је у припреми програм очувања генетичких ресурса, којим ће се детаљно утврдити методе заштите. Истичу да ће тај програм бити један од корака за очување сорте гатачког говечета.

- За очување расе је примарна сарадња самих узгајивача и њихова снажна иницијатива о потреби јачања узгоја старе сорте говеда. У Гацку то већ добро раде, посебно кроз организацију традиционалне сточарске изложбе, која је одличан модел заштите и презентације гатачког говечета - казали су у Министарству пољопривреде. Додали су да се на подручју Гацка, Невесиња, Билеће, Берковића и Калиновика узгаја око 8.500 грла гатачког говечета, а један дио могуће је наћи и на подручју Ливна и Коњица.

- Највећи број грла је у Гацку, гдје су и најбољи производни резултати. Заступљено је вјештачко осјемењавање, али и природно парење - рекли су у ресорном министарству.

Виши стручни сарадник за планирање и развој сточарске производње у Министарству пољопривреде Славица Самарџић каже да смо као друштво у обавези да задржимо и сачувамо гатачко говече и то не само као животињску врсту, него и као дио историјског насљеђа.

- Министарство је препознало проблем и има у плану да покрене низ активности и у оквиру расположивих средстава пружи подршку за очување те расе говеда. Неке од неопходних активности за то су оснивање удружења узгајивача гатачког говечета, доношење узгојног програма, ДНК карактеризација и типизација, маркетинг и промоција - рекла је Самарџићева и додала да за све те активности треба и времена и финансијских средстава.

Породица Старовић из гатачког села Самобор већ неколико деценија бави се сточарством. Живе искључиво од тог посла, а на фарми имају око 400 оваца и 45 грла говеда,  од чека је 14 гатачко говедо.

- Примарна нам је производња млијека, а гатачка сорта није најзахвалнија за тај вид производње тако да смо морали прећи на друге расе попут сименталке и холштајна. Трудимо се колико можемо да сачувамо ту нашу аутохтону расу како не би дошло до изумирања, али када би постојали неки подстицаји за очување вјерујем да би се сточари више окретали узгоју те сорте - прича Горан Старовић. Ипак истиче да један дио фармера у њиховој општини, који су у систему “крава - теле”, искључиво узгаја гатачко говече.

 - Разлог је што је њихово месо далеко квалитетније, екстра класа у односу на друге сорте. Због тога је гатачко теле и до марку скупље у односу на сименталско. Месари из Сарајева и Мостара траже искључиво гатачку телад чија је цијена по килограму живе ваге око 7,60 КМ - додао је Старовић. 

Продуктивност

Славица Самарџић истакла је да је раса гатачко говече настало у Гацку укрштањем босанске буше прво са випталским и монтафлонским биковима, а касније са оберинталским.

- Педесетих година прошлог вијека ово говече је чинило 90 одсто укупне популације говеда. Након појаве великих мљекара, фармери су то говече замијенили са високопродуктивним расама сименталског и фризијског говечета која су неотпорнија у здравственом погледу, а захтијевају више хране и уложеног рада - казала је Самарџићева. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана