Гачанка Сандра Дивљан руши препреке на путу до остварења снова
БАЊАЛУКА - Гачанки Сандри Дивљан, која са сликарском четкицом другује још од малих ногу, препреке са којима се суочила још као беба, када је изгубила слух, нису биле кочница да будна сања своје снове. Студент је четврте године новосадске Академије умјетности, а већ је имала и самосталну изложбу.
Своју инспирацију пронашла је у сликарству, учествовала је на многим заједничким изложбама, а највише је инспиришу мотиви и пејзажи родног краја. По природи оптимиста и побједник, Сандра за “Глас” прича како је текао њен пут и са чим се све суочила још као беба.
- Пола године послије рођења након вакцине трајно губим слух. Моја борба почиње још тада. Морала сам да идем на рехабилитације како бих научила да причам. Иза мене су многе посјете Београду и стручњацима како бих успјела да научим ријечи. Није увијек било лако, али уз велику љубав и подршку могу рећи да сам успјела - каже млада сликарка.
У Гацку је провела дјетињство, гдје је завршила основну и средњу машинску школу. Поред тога, још 2008. године почела је да похађа курс сликања “Цамбридге”, чији је актер била 11 година.
Због своје жеље и захваљујући подршци своје породице школовање наставља у Новом Саду.
- Почела сам да цртам још са осам година и ту наилазим на своју прву љубав. А љубав је света ријеч која оплемењује људе и даје им снаге за живот - казала је Дивљанова.
Управо захваљујући љубави и посвећености ономе што ради, али и подршци родитеља и породице на путу је да оствари своје снове.
- Дочекала сам и своју прву самосталну изложбу, и то у Новом Саду, што за мене представља велики корак и успјех. На већини мојих слика могу да се виде пејзажи и портрети. Велику инспирацију проналазим и у својој прелијепој земљи Херцеговини - рекла је Дивљанова нагласивши да у будућности сања велику изложбу слика у Гацку.
Ова двадесетчетворогодишњакиња поносна је на самосталну изложбу, која је показатељ да је пут којим иде исправан.
- Изложба је носила назив “Уметност пре свега”. Велики број мојих пријатеља и породице је био на отварању. Тај догађај у мени је пробудио емоције, биле су ту и сузе радоснице - рекла је Дивљанова.
Велику захвалност дугује и професору Александру Матићу који јој је помогао у остварењу овог великог корака.
- Једноставно, те вечери ми је срце било пуно. Посебно ми је било драго што су мени драге особе биле ту, али највећу срећу ми је причинило присуство мајке која је дошла да ме изненади - рекла је Дивљанова.
Додаје да је свјесна одређених ограничења која су је задесила у животу, али и захвална Богу јер из живота треба извући само најбоље.
- Сликање ме много опушта и у томе уживам, једноставно, пронашла сам се у овом виду умјетности - рекла је млада Гачанка.
Додаје да је члан Савеза глувих у Новом Саду.
- Ту сам стекла пријатеље и нова искуства. Учим са њима гестовни говор, путујем и уживам - нагласила је Дивљанова.
Спорт
Сандра Дивљан наглашава да је уз сликање и спорт њена инспирација.
- Још као мала завољела сам спорт, што је био још један вид опуштања. Обожавам да гледам, али исто тако и да играм фудбал. Прве голове постигла сам у свом селу Краварево играјући фудбал са дјечацима док сам и учила да играм фудбал. Учествовала сам у фудбалским турнирима, за школски тим смо остварили многе успјехе када су Мале олимпијске игре у питању - рекла је Дивљанова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
