Филипинка и Прњаворчанин остварују свој сеоски сан

Љепоте морских обала замијенили су за породичан живот у прњаворском селу Доњи Смртићи, гдје се баве пољопривредом, пчеларством, узгојем сјемена старих аутохтоних врста воћа и поврћа, промовишу здрав и самоодржив начин живота, као и еколошки прихватљив дом.

"Наша прича почела је на узбурканом мору, уз многе олује и начин живота који је тотално супротан од оног који тренутно живимо. У тим тренуцима живота на броду, иако окружени хиљадама људи, самоћа постане дио свакодневице. Ми смо дали љубави шансу, породици и вриједностима које чине овај живот драгоцјеним и смисленијим. Узалуд каријера и силан новац ако вам душа остане пуста и живот проведете у самоћи", тврди Славен Сибинчић.

За супругу и себе наводи да су факултетски образовани, Ајви је дипломирана новинарка, а он је инжењер пољопривреде. Родитељи су и троје дјеце, Софије, Наталије и Габријела, којима су, како каже, најдраже активности дружење са мачкама и прикупљање јаја.

"Супруга је активна на друштвеним мрежама, направила је и Јутјуб канал  'The Sibincic Family', гдје са неколико хиљада пратилаца дијелимо дио свакодневног живота и промовишемо живот на селу. О нама су писали многи медији у БиХ, али и ван граница наше државе. Многи нам се јављају преко друштвених мрежа и кажу да смо узор и инспирација не само на локалном, већ и на глобалном нивоу по питању очувања аутохтоних сорти воћа и поврћа, као и самоодрживом начину живљења", објашњава Славен.

Обоје су одрасли на селу, једина разлика је што је Ајви одрасла на Филипинима, острвској држави у југоисточној Азији, мјесту вјечног љета, мора и плажа.

"Ни у једном тренутку није било упитно да ли ћемо изабрати град или село. Сада када видимо како наша дјеца уживају на селу, како уче да воле животиње и биљке, знамо да нисмо погријешили ни тренутка. Надамо се да ће и други увидјети благодати села и донијети одлуке да обнове стара запуштена имања својих предака", сматра Славен.

За супругу каже да се сјајно прилагодила новој средини, култури и обичајима.

"Ајвино образовање у развојној комуникацији, снажно искуство у друштвеном развоју и пољопривреди додало је већу повезаност и олакшало прилагођавање новом окружењу, новим обичајима и култури. Морам да је похвалим и да кажем да је она свој долазак  овдје схватила као нову авантуру и изазов, те је врло брзо схватила менталитет и обичаје нашег народа. Сви су је прихватили као да се овдје родила и одрасла. Она гаји велику љубав према биљкама и животињама, живот на селу јој годи и већ је прве године гајила своје поврће из Азије, што је мало смањило носталгију за родним крајем", каже Славен.

Сибинчић каже да планира проширити узгој и сакупљање старих сорти воћа и поврћа, као и егзотичних биљака, не само из Азије, већ из цијелога свијета. Напомиње да су супруга и он већ дијелили бесплатно сјемена свима који су били заинтересовани, и то не само у БиХ, већ и људима у иностранству, све са циљем да своју идеју пренесу другима, да сами почну да гаје своју храну.

"Сјемена смо набављали од људи који имају исту страст, азијске сорте са Филипина и оближњих земаља. Увезали смо се са људима сличног размишљања и тако добили контакте. Ове године смо остварили сарадњу са највећом компанијом у свијету за узгој старих сорти са подручја Америке. Они су препознали нашу страст и тренутно смо у преговорима да за њих узгајамо неке сорте на имању у Смртићима. Ово је доказ да је свијет постао глобално село, а не глобални град, што само говори шта је битније. Наш понос је што смо чувари сјемена за генерације које долазе", наводи наш саговорник.

Каже да је однедавно напустио редовни посао и одлучио се посветити само пољопривреди.

"Због тренутних дешавања у свијету и поскупљења, схватио сам да, ако наставим да радим за некога, нећу бити у могућности обезбиједити себи здраву и јефтину храну, нећу имати времена за породицу, нећу живјети квалитетније и најважније нећу моћи радити оно што волим. Мој сан је да мој хоби буде мој посао. Управо га остварујем и свјестан сам да ће бити потребно много жртвовања и да је ово тежи пут. Тежи, али за мене једини исправан. Не само због мене, већ да и моја дјеца имају здраву храну и живе испуњенији живот", тврди Сибинчић и са осмијехом каже да ће радије да "робује" пчелама него некоме власнику компаније.

Супружници Сибинчић имају већ зацртан циљ у животу, а захвални су и Славеновим родитељима на подршци, помоћи и савјетима.

"Наш циљ је имати породичну банку сјемена од бар 1.000 сорти, а тренутно бројимо нешто око 650, мада је изазов све то узгојити и добити сјеме. Сваке године покушавамо да проширимо листу и посветимо се томе. Од ове године то нам је једна од дневних рутина јер сада имамо времена и није поента само у прикупљању, већ нам је и циљ да инспиришемо друге да гаје старе сорте и тиме постану мање зависни од сјеменских кућа, једу здравије и пробају неко давно заборављено воће. За нас је то као потрага за изгубљеним благом, само што ово наше благо можете јести и гајити, а не само носити око врата, објашњава Славен.

Славен и Ајви кажу да им је жеља да њихово домаћинство буде тотално независно по питању хране, енергије и свега осталог, као и да никакви глобални догађаји не могу узнемирити њихов мали рај, преносе Независне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.